Бечка геј парада након трагедије у Грацу показала да за Запад није битан догађај, већ ко га организује

Упркос чињеници да се у Аустрији, У Грацу, пре свега седам дана догодила стравична трагедија, где је живот изгубило 11 људи од којих деветоро малолетне деце, у Бечу је током викенда одржана велика геј парада која је окупила преко 300 хиљада учесника.

Ова вишечасовна журка почела је мирном шетњом уз минут ћутања за жртве и транспарентом: „наша срца су у Грацу“. Наставак овог скарадног догађаја одвијао се у уобичајеној атмосфери Прајда – уз музику, плес, све облике сексуално девијантних појава и наступе на Рингштрасе.

Иако је овај догађај на западу оцењен као „порука живота, љубави отпора мржњи“, било шта слично да се десило у Србији, наишао и на осуде, не само домаће јавности, него пре свега те исте Аустрије.

Када су се десила масовна убиства у Рибникару и Дубони, у мају 2023. године, у Србији су све јавне манифестације, концерти, утакмице и догађаји који би могли бити неприкладни у односу на ситуацију одложени, и то не само на три дана, колико иначе трају дани жалости, него на четрдесет дана у складу са традиционалним поштовањем према жртвама.

Овакве разлике у погледу на овакве догађаје, али и у култури народа, у којима се оцењује понашање државе, не само да нису принципијелни, већ у оку посматрача, односно дежурног критичара, показује и да зависе од тога ко је организатор а ко посматрач. Оно што се у Србији, или шире на Балкану, неретко третира као недопустиво и повод за осуде, у западним престоницама пролази као „израз слободе, толеранције и напредних вредности“.

Међутим да је западна култура увелико узела маха у Србији, говори и то да су догађаји и протести које су организовали припадници НВО сектора и прозападне опозиције након трагедија у Рибникару и Дубону, врло слични овом у Аустрији, где имамо ред минута ћутања, ред журки и разних занимљивих активности за учеснике. То се посебно види на задњим блокадама које наводно организују студенти,а поводом жртава пада надстрешнице у Новом Саду, у оквири којих се организују свакодневне журке, печење прасића на отвореном, промоција геј културе, разне врсте такмичења.

Али, као што је случај са Аустријом, догађаји који се у Србији организују од стране прозападних присталица, не подлежу критици, јер није битан повод, већ ко шта организује.

Никола Вуксановић / Васељенска