Депортација Срба са Косова и Метохије: Нова етапа етничког чишћења?

(фото:АП)
Да ли КФОР ради свој посао и зашто су Срби без заштите?
Док међународна заједница ћути, а западне структуре избјегавају реакцију, на Косову и Метохији одвија се нова етапа притиска и систематског прогона српског становништва. У протекла два дана, привремене институције у Приштини депортовале су најмање четири српска држављанина, међу којима су и припадници Министарства унутрашњих послова Србије.
Под изговором „угрожавања безбједности“, ова лица су лишена слободе, приведена без јасне оптужнице, те им је уручена забрана уласка на територију Косова и Метохије у трајању од пет година. У питању је, како бројни стручњаци указују, политички мотивисана мјера, која нема утемељење у праву, већ у намјери да се Срби истисну са простора који вјековима настањују.
Ћутање КФОР-а – тиха сагласност?
КФОР, који је на основу Резолуције 1244 дужан да обезбиједи мир и безбједност свих грађана на Косову и Метохији, не показује било какав активан однос према заштити Срба. Њихово повлачење из кључних безбједносних зона, као и непоступање у случајевима очигледне дискриминације, доводе у питање улогу коју ова мисија има.
Срби на Косову и Метохији већ дуже вријеме живе у условима правне и институционалне несигурности, а овакве депортације само појачавају осјећај страха и напетости међу преосталим српским становништвом.
Гдје је међународно право?
Лица која су депортована нијесу имала прилику да добију правну заштиту, ни да се на било који начин бране. Ријеч је о поступцима који грубо нарушавају основна људска права, али и принципе правде који су темељ савремене Европе.
Ако овакве мјере могу да се спроводе без реакције међународне заједнице, онда се с правом поставља питање: Да ли се према Србима примјењују иста правила као према другима?
Срби остају на свом
И поред притисака, пријетњи и неправде, српски народ на Косову и Метохији остаје вјеран својим огњиштима, вјери и традицији. Умјесто сукоба, траже дијалог. Умјесто политике, траже сигурност и елементарно право на живот.
Али у данашњим околностима, чини се да се Србима не нуди ни право, ни сигурност, ни равноправност.
Депортације које ових дана спроводи Приштина представљају нову фазу у покушају да се Срби истисну са Косова и Метохије. Ћутање КФОР-а и изостанак јасне реакције међународних институција само охрабрује једностране потезе. Срби, и поред свега, не одустају. Њихов останак није политички акт, већ израз достојанства и права на живот у својој земљи.
ИН4С
Бонус видео

Шиптари немају никакве везе са Илирима.
Аустријски академици и универзитетски професори Густав Вајганд,
Густав Мајер, Норберт Јокл, па и највећи албански научници Екрем
Кабеј, Алекс Буда, председник Академије наука Албаније, Шабан
Демирај, други председник Академије наука Албаније, не само да су
признали да Албанци нису ни аутохтони, нити Илири, већ су то у
својим научним студијама и доказали. Тако, Кабеј доказује да се
албански језик формирао у данашњој Румунији, у шестом веку, и да
су отуда Албанци стигли тек у десетом веку у област Мата, изнад
Тиране. Одатле су се распрострли на све стране данашње Албаније,
која је у то време била настањена претежно Србима. После турске
окупације, ови ће Албанци прећи и данашње границе Албаније и
ући у Србију, Македонију и Црну Гору…
Ово није крај историје и Шиптари би морали повести рачуна о своме
потомству; после свега где ће оно !? КОСОВО ЈЕ СРБИЈААААА !