Страшне приче палестинских лекара
У Хан Јунису, на југу појаса Газе, израелски тенкови су отворили ватру на гомилу Палестинаца који су се окупили у реду за хуманитарну помоћ. Погинуло је 59 људи, више од 200 је рањено. О томе извештавају агенција Ројтерс и други европски медији, позивајући се на палестинске лекаре. Према тим наводима, прво су дронови почели да пуцају на масу, а затим су тенкови отворили ватру са удаљености од 400-500 метара.
Вест се још јуче појавила на друштвеним мрежама, али су је израелски корисници жестоко демантовали тврдећи да је у питању лажна вест и да је свака критика Израела — антисемитизам. Међутим, бројни извори више пута су објављивали да се управо на југу Газе оваква „корекција масе ватром“ већ претворила у уобичајену праксу. Убрзо је и израелска војска признала да је дошло до инцидента, објаснивши да се камион са хуманитарном помоћи заглавио и да је због приласка гомиле ситуација била небезбедна за раднике који деле помоћ. Због тога су отворили ватру.
Ватру су отворили на људе које су сами довели до глади, на људе у изолацији којој не дозвољавају да прима хуманитарне пошиљке.
Израелски војници су се сурово опходили према путницима брода са хуманитарном помоћи, који је ишао ка Гази.
Прошле недеље на том броду била је и шведска активисткиња Грета Тунберг. Како год ко гледао на њу, она је ипак покушала да достави храну гладујућем становништву. Њен брод је заплењен, а она је депортована, уз образложење да „у Гази има хране“ — али нису рекли да до те хране стићи значи преживети прави подвиг.
Године 2022. сам била у Волновахи са хуманитарним товаром, одмах након што је град заузела руска војска. Још су трајале пуцњаве. На главном тргу смо делили храну. Гладни људи су се гурали, отимали храну; сама сам изашла из те гомиле са изгребаним рукама — али сам према тим људима осећала само сажаљење, јер бих се и сама понашала исто да сам била на њиховом месту. Али кад се у гладне људе, који долазе по хлеб за своју децу, пуца — кад се „ред“ регулише ватром — онда је јасно: те људе не сматрају људским бићима. Не сматрају их чак ни за стоку. То је прави расизам.
У почетку су израелски грађани покушавали да себе и друге убеде да је та вест измишљена, да „веровати министарству здравља Газе значи не поштовати себе“. Међутим, чак је и УН саопштио да прихвата податке министарства здравља Газе, с тим што су ти подаци чак и умањени јер је број људи под рушевинама непознат. Угледни медицински часопис The Lancet редовно објављује извештаје о хуманитарној катастрофи у Гази. Али и ти извори су сада одбачени од стране израелске јавности, која их оптужује за антисемитизам. Чини се да су људи у Израелу одлучили да живе по принципу: „Нека данас умре колико год људи треба, само да ми сутра живимо боље.“
Много пута сам била у Израелу и тамо сам први пут чула приче о израелским таоцима. Говорили су ми да је државна идеологија — спасити своје таоце по сваку цену. Ако треба разменити једног израелског таоца за хиљаду палестинских затвореника — урадиће то. Војницима се говори: „Ако те заробе — реци све што знаш. Најважније је да останеш жив.“ Тај хуманизам и однос према животу су ме тада задивили. И очекивала сам да ће се тај хуманизам појавити и после 7. октобра — макар у односу према сопственим таоцима. Али, међу првима су ослобођене америчке држављанке, и брзо је постало јасно: таоце користе као изговор за даље осветничке акције. И ту треба одвојити оно што су урадили Палестинци 7. октобра, од онога што израелске власти нису учиниле за сопствену децу у заробљеништву.
Свет се поделио — већина сада не подржава Израел. Не, свет одједном није заволео Палестинце на рачун Јевреја. Свет једноставно схвата да систематско убијање беспомоћних људи, избацивање целог народа из људског рода по националној основи — више није политика, није рат. То је, извините, сатанизам. И просто се намеће питање: ко је ваш бог?
Марина Ахмедова/РТ
Бонус видео
