Хоће ли ИАЕА преживети иранско-израелски рат?

Ускоро ће власти у Техерану размотрити параметре будуће сарадње са Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА). Поред људских и материјалних губитака које доноси текући „даљински“ рат између Ирана и Израела, жртва овог сукоба постаје и углед неких институција УН, попут МААЕ. Контрадикторно понашање и отворено пристрасан став директора ове организације Рафаела Гросија према иранском нуклеарном програму (ИНП) послужили су као један од главних повода за израелски напад на Иран.

Под знаком питања је и даљи кредибилитет агенције у напорима за спречавање ширења нуклеарног оружја у свету, услед све већег неповерења међу бројним чланицама међународне заједнице.

Резолуција коју је Савет управника ИАЕА усвојио 12. јуна, оптужујући Техеран за „кршење обавеза у вези са нуклеарним неширењем“, била је довољан изговор да Израел већ 13. јуна започне војне операције. Првобитно усмерене на онемогућавање иранских нуклеарних постројења, акције су брзо ескалирале у покушај уништења целокупног војно-економског потенцијала Ирана и смену његовог руководства.

При томе, кључни извештај на којем се темељила резолуција није садржавао доказе о било каквом кршењу режима неширења или о покушајима производње нуклеарног оружја. Управо због тога су Русија и Кина гласале против, упозоравајући да ће такав политички мотивисан акт само дестабилизовати регион. Упркос томе, резолуција је прошла гласовима западних држава, укључујући САД, УК, Француску, Немачку, Шпанију и Аргентину — домовину самог Гросија — као и Украјину.

Занимљиво је да је тек шест дана након почетка израелске офанзиве, 19. јуна, Гроси званично саопштио да МААЕ није пронашла доказе да Иран развија нуклеарно оружје — што је изазвало додатно негодовање и поређења са случајем „Пауелове пробирке“ из 2003. године уочи инвазије на Ирак.

Поставља се питање зашто је аргентински дипломата уопште одлучио да овако „сам себе демантује“. Један од разлога је, како преносе аргентински медији, амбиција Гросија да се кандидатује за функцију генералног секретара УН након истека мандата Антонија Гутереша крајем 2025. године. Са подршком председника Аргентине Хавијера Милеја, Гроси сада покушава да прикаже своју „непристрасност“.

Ипак, у Ирану му то не опраштају. Представници Техерана отворено га оптужују за „издају режима неширења“ и за директну улогу у ескалацији сукоба. Бивши шеф дипломатије Ирана Џавад Зариф изјавио је да је Гроси својим „неодговорним и погрешним извештајем“ нанео непоправљиву штету агенцији. Шеф иранске агенције за атомску енергију Мохамад Еслами најавио је да ће тражити судски поступак против директора ИАЕА због његове улоге у нападима на иранске нуклеарне објекте.

Поред тога, Техеран тврди да поседује хиљаде поверљивих докумената који доказују да је Гроси одржавао тајне контакте са израелским обавештајним структурама и да им је преносио податке о иранским нуклеарним научницима, који су потом били мета атентата. Израелски премијер Бењамин Нетањаху се чак похвалио убиством 15 водећих иранских научника из ове области.

Као одговор, Иран је већ најавио да ће преиспитати обим своје сарадње са ИАЕА. Заменик министра спољних послова Казем Гарибабади поручио је: „Иран неће наставити да сарађује са агенцијом на начин на који је то чинио до сада“, додајући да је ћутање агенције на израелске нападе недопустиво.

Критике на рачун рада ИАЕА све су гласније и у другим државама, што би могло да угрози будућност глобалног режима неширења.

В.Т./Васељенска

Бонус видео