Нема више повратка: почела је трка за нуклеарно оружје

Свет се данас налази на ивици експлозије и сви чекају — шта ће одлучити Доналд Трамп. Хоће ли напасти Иран или ће се уздржати? Иако је вероватније да ће се председник САД за сада уздржати од катастрофалне одлуке о бомбардовању иранских нуклеарних постројења и свет ће на трен одахнути, то ће бити само привидно олакшање. Јер оно што се догодило 13. јуна већ је неповратно променило светски поредак. То се више не може зауставити. Формално, за овакву ситуацију можемо „захвалити“ Нетанјахуу и Трампу, али Запад је годинама ишао управо ка овом исходу.

Почетак напада на Иран постао је логичан крај епохе атлантске доминације: „Акела није само промашио — већ је постао најопаснији за цео свет“.

Шта је 13. јун показао? Да држава која поседује нуклеарно оружје може напасти другу државу која га нема, правдајући то тиме што „жртва“ наводно покушава да га набави. А пошто је тамо на власти неки „нови Хитлер“, њој се то не сме дозволити. Сада на место Ирана можете ставити било коју државу Глобалног југа (осим Пакистана, Индије и Северне Кореје, које већ имају бомбу), а уместо Израела — САД, Британију, Француску или цело НАТО. И видећете шта је остатак света схватио: агресору више није потребно чак ни да смишља разлог за напад — довољно је прогласити другу државу за „претњу“, обележити је као „Хитлера“ и ударити.

Понашање жртве ту више ништа не мења: било да преговара, чини уступке или отворено осуђује будућег агресора — исход је исти. Ако држава нема једно једино — нуклеарно оружје — она нема чиме да се заштити. Управо тиме су Израел и САД показали целом свету: једина истинска гаранција суверенитета данас је нуклеарно оружје.

Награда за „најпаметнијег и најпредвидљивијег“ у овој причи иде Пјонгјангу: породица Ким годинама је радила на развоју сопственог оружја за одвраћање. А глобална трка у наоружању почела је управо тог 13. јуна 2025. Захваљујући Трампу и Нетанјахуу.

А шта је са савезима, НАТО-ом, системом равнотеже? Управо у томе је ствар — тај стари, западни поредак више не функционише. Нови, мултиполарни свет још се формира. А да би дочекале крај западне хегемоније, незападне државе морају се саме изборити за своју безбедност.

До 13. јуна САД су барем покушавале да се представе као гарант светске безбедности — у Европи, у Индо-Пацифику, на Блиском истоку. Ако имате проблема са суседима — Америка је ту да вас „заштити“. Али управо је 13. јун ту слику разбио: амерички савезник Израел својим акцијама угрожава безбедност других америчких савезника — арапских монархија Залива. Израел провоцира велики рат у региону и ставља те земље под удар Ирана. После овога, како ће арапски владари гледати на САД? Видели су да Вашингтон не контролише свог партнера. Да ли САД намерно користе Израел за распиривање рата или им је политика потпуно измакла контроли — свеједно је, у оба случаја углед САД у региону је неповратно оштећен.

Трамп ће се, по свему судећи, ипак уздржати од директних удара на Иран, али у Заливу ће после овога извлачити закључке. И тај курс постепеног удаљавања од Запада више неће имати алтернативу.

А западна политичка елита је својом реакцијом на 13. јун коначно обесмислила све моралне и вредносне приче којима је деценијама замајавала свет. Глобални Југ је то одавно видео — после Гаце, нико више није узимао за озбиљно приче о „руским зверствима у Украјини“. Али после изјава Берлина и Париза да је израелска агресија „право на самоодбрану“, чак и становништво самог Запада мораће коначно да прогледа.

Није реч о некој љубави према Ирану — већ о увиду у то колико лако и цинично Запад данас доводи цео свет на ивицу катастрофе. И то већ — нуклеарне.

Повратка више нема. Чак и ако сада успемо да избегнемо најгори сценарио, 13. јун ће остати у историји као дан када је свет направио огроман корак — ка катастрофи.

Пјотр Акропов/РИА НОВОСТИ

Бонус видео