Обојено правосуђе? Тужилац Марковић открива улогу НВО, УСАИД и медија у притиску на тужиоце

308745_miodrag-markovic-prvi-zamenik-viseg-tuzioca-u-beogradu-foto-vjt-beograd_iff

Миодраг Марковић из Удружења судија и тужилаца Србије (УСТ) тврди да у судству и тужилаштву постоји уплив разних невладиних организација које је највидљивије у политичком деловању појединих судија и тужилаца.

Подсећајући на наводе америчких званичника и председника САД Доналда Трампа о организацији УСАИД – да је била формирана само да би трошила паре америчких пореских обвезника на мешање у унутрашња питања других држава широм света и извођење обојених револуција и томе слично, Марковић је гостујући на телевизији Euronewsje повезао деловање УСАИД и у оквирима спрског правосуђа, у које је уложио огроман новац.

„Са друге стране, УСТ је основано 2018. године управо због тога јер јер су на тада постојећа удружења разне невладине организације имале велики утицај и јер су их отворено финансирале“, прецизирао је Марковић.

Указао је и на разне пројекте и грантове – уплив страног новца који су, како је рекао, били веома спорни, као што је нпр. чувени пројекат “Отворена врата правосуђа”.

„У том програму су се поједини кадрови ‘обучавали’ и били су у директном контакту са представницима невладиних организација. Имамо разлога да сумњамо да су од њих добијали упутства шта касније да раде“ рекао је Марковић.

Категорички је одбацио наводе појединаца да УСТ ​финасира држава.

„Не добијамо ништа од државе, то је лаж која нам се потура од када смо формирани 2018. године. Вређали су нас и називали ‘гонго и понго’ удружењем, говорили да смо политички организовани, да нас финансира држава. Ми се финансирамо само од чланарина коју плаћамо нас око 500 чланова – судија, тужилаца, судијских и тужилачких помоћника, чак и полазника Правосудне академије“, нагласио је Марковић.

Упитан да ли постоји граница између приватних и политичких афинитета и онога што је посао судија и тужилаца, он је истакао да је носиоцима правосудних функција ​строго забрањено да се баве политиком.

„Закон о судијама и Закон о јавном тужилаштву предвиђају изричиту, експлицитну забрану бављења политиком. Строго нам је забрањено да злоупотребљавамо своје функције и не смемо да се представљамо као јавни тужиоци или као судије када дајемо било коју изјаву која нема стриктно везе са нашом професијом“, напоменуо је он.

​Према његовим речима, једна ствар је када наступате у своје име, друга ствар је када наступате као носилац правосудне функције.

Подсетио је да је Етички одбор Високог савета тужилаштва пре годину и по дана донео одлуку у којој је определио да чак и у оним ситуацијама када не поступа вршећи своју функцију, јавни тужилац мора да се придржава тих ограничења.

Са друге стране, како је навео, Високи савет тужилаштва (ВСТ) је показао велике проблеме у свом функционисању и почео да примењује двоструке аршине када се ради о различитим групама лица.

Говорећи о блокадама зграде суда и тужилаштва у Новом Саду, Марковић је рекао да је његово удружење више пута тражило заштиту од органа који би тиме требало да се баве, од Повереника за самосталност тужилаштва, од ВСТ, и више пута писало директно председнику ВСТ Бранку Стаменковићу, али да осуда блокада није било.

„Рекција је изостала и када нашој чланици, судији из Новог Сада Ивани Јосифовић, није било дозвољено да уђе у зграду суда. Појавили су се хулигани и гурали јеи“, напомено је он.

Када су у питању евентуалне измене Устава и закона који се односе на правосуђе, Марковић је навео да УСТ пре свега сматра да извршна власт и законодавна власт не треба да буду тотално одсечене од контроле правосуђа, као што је сада случај.
„Уколико оне не могу да делују на правосуђе, судство и тужилаштво немају никакве самолегулаторне механизме који ће учинити да функционишту као исправан систем. И онда ћемо имати овакву ситуацију какву имамо сада“, навео је Марковић.

Подсетио је и да је Више јавно тужилаштво у Београду, у којем је он заменик главног јавног тужиоца, поднело велики број дисциплинских пријава против тужитељке Бојане Савовић управо због бављења политиком, због учествовања на митинзима са подигнутом песницом и због држања запаљивих говора.

Међутим, дисциплински тужилац ВСТ није предузео ништа, рекао је Марковић.

Упитан за мишљење о ​“студентским захтевима“, он је навео да је сада свима јасно да ту посреди нису били „студентски устанак“ и „чисти захтеви невине дечице“, као што је то било приказано на самом почетку.

„Могу отворено да кажем да је у питању политичка ствар, од оних првих захтева дошли смо коначно до избора“, рекао је Марковић наводећи да паралелно са тим поједине невладине организације и медији, пре свега „Н1“ и „Нова С“ континуирано врше притисак на правосудне органе.

„Сада су почели са објављивањем неке „нове базе“ судија и тужилаца, где је већина нас који њима нисмо по вољи, приказана прилично негативно управо због тога што хоћемо да поступамо по Уставу и по закону“, закључио је Марковић.