ОПАСНЕ ИГРЕ! Хрватска и Албанија поново у рату против Срба: Стара осовина, нова стратегија

Изјава бившег председника Хрватске Стјепана Месића да нови савез Хрватске, Албаније и тзв. Косова подразумева заједнички одговор на напад било које стране, није само медијска провокација. То је озбиљно упозорење. Месић је отворено изнео да ова тројна осовина функционише по принципу члана 5. НАТО пакта, напад на једног је напад на све. Шта то значи у пракси? Ако се Србија супротстави терору у Косовској Митровици или покуша да заштити српски народ на југу, одговор неће стићи само из Приштине. Биће активирана и подршка из Загреба и Тиране.

Ово није политичка фантазија. Ово је озбиљна војно-безбедносна претња, коју Србија више не сме да игнорише.

Да ли је Месић званичник? Није. Али у западним обавештајним моделима баш такви „пензионисани“ кадрови добијају задатак да пуштају у етар оно што политичари не смеју. Није случајно што се овакве поруке пласирају баш сада, када Приштина отворено прети оружјем, запад игнорише терор над Србима, а у Београду траје унутрашња дестабилизација преко блокада и институционалних опструкција.

Хрватска је прва признала лажну државу Косово, али је њено учешће у антисрпским операцијама дубље и дуготрајније. Према подацима хрватских званичних архива, више од 2.800 Албанаца учествовало је у ратовима у Хрватској деведесетих — 2.471 као добровољци. Огромна већина њих дошла је управо са Косова и Метохије. Најпознатији пример је Агим Чеку, учесник операције „Олуја“, касније један од команданата УЧК, и на крају, „премијер“ такозваног Косова. За заслуге над Србима награђен је орденима и, према неким изворима, луксузном некретнином на хрватској обали.

Овакви кадрови не нестају. Они се враћају, активирају и увезују у структуре које имајуанти-српски пакт, Албанија, Хрватска, Косово, Стјепан Месић, НАТО члан 5, западни притисци, Агим Чеку, УЧК, операција Олуја, србофобија, заједничка војна платформа, Београд, регионална безбедност, албански добровољци, хорватска војска, западне обавештајне службе, дестабилизација Србијеједан задатак – коначно гашење српског фактора на Балкану.

Овај савез није само декларација. Он је већ оперативан. Албански лобисти, хрватске специјалне јединице, НАТО инструктори – сви делују координисано, док српске институције трпе унутрашње блокаде, а медији систематски релативизују реалну опасност. Иако се одлуке не доносе у Тирани и Загребу, већ у Бриселу и Вашингтону, оне ће бити примењене на терену чим се процени да је Србија слаба и изолована.

Тзв. Косово је само полигон. Прави циљ је Србија. И то Србија која не сме да одговори, јер ће онда „угрожавати регионалну стабилност“. Србија која не сме да брани свој народ, јер ће онда бити „агресор“. Та перверзија у наративу Запада није нова. Ново је само то што сада више не постоји ни трунка дипломатске хипокризије, све је на столу, отворено, директно и организовано.

Нема више илузија. Са друге стране стоји савез хрватске паравојске, албанског тероризма и западне геополитике. Против њега се не може наступати као да је у питању низ појединачних изјава или инцидента. Ово је стратегија, дугорочна, опасна и већ активна. Србија мора да је препозна као такву и да коначно одговори онако како држава и народ могу, јединством, институционалним чишћењем, снагом воље и хладне главе. Или више ништа од тога неће имати коме да припада.

Милутин Недељковић / Васељенска