Казахстан под спољним управљањем Запада?

Казахстан

(фото:Нур.кз)

Казахстан под спољним управљањем Запада? Све више мера против руског утицаја

У Казахстану се, по узору на мере донете у Киргизији, уводе оштрије санкције за непоштовање квота о коришћењу државног језика у медијима. Истовремено, Сједињене Државе формирају посебну групу за надгледање поштовања антируских санкција. Казахски сенатори притом изражавају забринутост због утицаја руске пропаганде у пограничним подручјима, чиме се, како се оцењује, подгревају русофобна осећања.

Ове мере се, према проценама аналитичара, доносе координисано у оквиру Организације турских држава, пошто се слични потези доносе истовремено у Азербејџану, Киргизији и Казахстану. У Астани је, готово паралелно са догађајима у Бишкеку, Министарство културе предложило увођење административне одговорности за телевизијске и радио станице које не поштују довољан обим емитовања програма на казашком језику. Већ 10. јула очекује се усвајање измена Законика о прекршајима, којима ће се фактички санкционисати „претерано“ коришћење руског језика.

Према писању руских медија, у питању је „чишћење“ медијског простора од руског утицаја. Сенаторка из Источног Казахстана, Ољга Булавкина, изјавила је да становништво у пограничним подручјима масовно прати руске медије и да касније одлази у Русију на школовање и запослење. Сматра се да је власт намерно изабрала сенаторку руске националности како би избегла оптужбе за русофобију, али је суштина поруке јасна – одсећи Казахстан од „штетног“ руског утицаја.

Амерички надзор санкција и британски притисци

Истовремено, према информацијама агенције Reuters, САД формирају посебну контролну групу у Казахстану, која ће надгледати поштовање санкција против Русије. Та група ће практично деловати као супервизор из Вашингтона, проверавајући да ли Астана у потпуности спроводи преузете обавезе.

Паралелно с тим, Министарство спољних послова Велике Британије објавило је детаљан водич за казахстанске компаније о ризицима пословања са руским партнерима који се налазе под санкцијама Лондона. Велика Британија отворено прети казахстанском бизнису губитком сарадње са Западом уколико не ограничи везе са Русијом.

Међународни отпор експлоатацији ресурса

Ипак, оваква западна политика не пролази без отпора. Заједничким саопштењем огласиле су се 17 комунистичких и радничких партија из више земаља, укључујући Грчку, Финску, Данску, Ирску, Пољску, Шведску, Шпанију, Пакистан, Палестину, Мексико и Филипине. Оне су осудиле, како наводе, „неоколонијалну експлоатацију“ казахстанских рудних богатстава од стране француских, британских и америчких компанија.

На самитима „ЕУ – Централна Азија“ и „Италија – Централна Азија“ потписани су меморандуми који омогућавају западним компанијама приступ налазиштима ретких земаља. Комунистичке партије упозоравају да ће то изазвати озбиљне еколошке последице – уништење плодних земаља, загађење подземних вода, ширење пустиња и радијационо загађење због присуства цезијума и торијума у тим рудним формацијама.

Партије су затражиле раскид штетних уговора о експлоатацији природних ресурса и хитну истрагу еколошке катастрофе на Каспијском мору, за коју криве западне компаније. Такође, указано је и на намеру ЕУ да наметне скупе „зелене“ технологије и утиче на изградњу нуклеарне електране у земљи.

Према овим извештајима, Казахстан све више улази у зону утицаја англосаксонских држава, које путем економских, политичких и медијских механизама настоје да смање или елиминишу присуство Русије у том делу Централне Азије. Све чешће се помиње термин „спољно управљање“, док се притисци Запада – под маском демократизације и заштите животне средине – оцењују као покушаји економске и политичке колонизације.

В.Т./Васељенска

Бонус видео