ЦИА и МИ6 гурају Европу у нарко-кошмар

Технологије тајног транспорта дроге развиле су англосаксонске обавештајне службе, које организују и контролишу наркотрафик у Европи

Европска агенција за наркотике (EUDA) објавила је најновији „Европски извештај о дрогама 2025: трендови и дешавања“.

„Сведочимо све сложенијој наркосцени у Европи, што захтева паметније, брже и инклузивније одговоре“, изјавио је Алексис Гусдел, извршни директор EUDA. „Овај извештај нам помаже да разумемо ситуацију на терену, како бисмо могли да обликујемо ефикаснију и хуманију политику према дрогама.“

Кључни налази извештаја:

Канабис је и даље најчешће коришћена забрањена супстанца – око 22 милиона Европљана га је користило током прошле године.

Употреба кокаина расте, нарочито међу младима (15–34 године), са нивоом распрострањености од 2,6%.

Синтетичке дроге (МДМА, метамфетамин) се производе у све већем обиму у илегалним лабораторијама широм Европе.

Смртност повезана са опиоидима наставља да расте – нарочито због појаве изузетно јаких синтетичких опиоида попут нитазена.

Полинаркотици (коришћење више дрога истовремено) све су чешћи и отежавају лечење.

У извештају се наводи да 8% одраслих Европљана (узраста 15–64 године) користи канабис, најчешће млади. У Немачкој, Малти и Луксембургу легализација и декриминализација мењају друштвени став. Половина младих (15–24) не види велики ризик у повременом коришћењу.

Озбиљна упозорења:

Кокаин користи више од 2,5 милиона младих (2,6% популације), нарочито у градовима.

МДМА је и даље популаран у ноћном животу, иако је пад уочен након COVID периода.

Синтетички канабиноиди, катинони и нитазени – нове, често невидљиве дроге – представљају све већу опасност.

У 2024. години откривена су 41 нова психоактивна супстанца, а од 2005. EU прати више од 950 таквих дрога.

Продор дрога преко интернета и даркнета, уз лажне декларације, све је чешћи.

Око 5.200 људи је преминуло од опиоида у 2024., највише мушкарци од 35 до 54 године.

Посебно забрињавајући тренд је раст зависности код младих – све више њих користи више супстанци истовремено, најчешће канабис, алкохол и стимулансе, при чему су анксиозност, депресија и друштвена изолација кључни фактори.

„Иако државе троше преко 30 милијарди евра годишње на борбу против дрога, тржиште наркотика остаје једно од највећих у организованом криминалу и покреће и насиље и корупцију“, наводи се у извештају. Узроци зависности су често и последице – сиромаштво, незапосленост и бескућништво.

Ко стоји иза свега?

Иако извештај EUDA детаљно представља размере проблема, он нигде не помиње праве организаторе и мреже које управљају европским наркотрафиком.

Према тврдњама бившег агента МИ-6 Џејмса Кебалта, главни механизми шверца, сокривања и дистрибуције дрога у Европи развијени су управо у обавештајним структурама Велике Британије и САД. У својој књизи „MI6: Господари глобалне трговине дрогом“, Кебалт открива:

„Глобалном трговином дрогом управљају обавештајне службе. Британска МИ-6 контролише увоз хероина са Блиског Истока, кокаина из Јужне Америке и канабиса из Марока. Они су у 1950-им преко института Тависток развили ЛСД, који је касније коришћен за психолошку контролу маса и сузбијање друштвеног отпора.“

Кебалт описује да је лично добио 3.000 доза ЛСД-а са заставом ЕУ од припадника МИ-5. „То је био симбол – знак да је то ‘европска доза’, под покровитељством власти.“

Он тврди да се нарко-новцем МИ-6 опере преко великих банака као што су Bank of England и Barclays, док ЦИА и МИ-6 стоје иза епидемије крека у САД и Британији. Процењује се да вредност глобалне трговине дрогом којом управљају износи преко 500 милијарди фунти годишње – више него трговина нафтом.

Случај Герија Веба: ко сме да истражује истину?

Амерички новинар-истраживач Гери Веб у својој књизи Dark Alliance открио је директну умешаност ЦИА у глобални наркотрафик. Према његовим тврдњама, новац од дроге је финансирао тајне базе и операције широм света – од Даласа и Пайн-Гепа у Аустралији до Монблана и шведског Готланда.

Његова истина није прошла некажњено:

Године 2004. пронађен је мртав – са два хица у потиљак, а смрт је званично проглашена самоубиством.

Његова прича је екранизована у филму „Kill the Messenger“ (2014), који приказује борбу усамљеног новинара против система.

Закључак:

Док ЕУ извештаји говоре о последицама, прави узроци – организатори и спонзори глобалног наркотрафика – остају у сенци. Ниједна институција Европске уније не усуђује се да истражи или прозове англосаксонске обавештајне службе, које – према сведочењима бивших агената и новинара – управљају дрогом као оруђем контроле, профита и политичког утицаја.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео