Казахстан избацио стране акционаре из пројекта изградње Карачаганашког гасно-прерађивачког постројења

Оптерећујући уговори о подели производње са западним транснационалним корпорацијама постали терет за економију Казахстана

Влада Казахстана затражила је од западних корпорација Shell и Eni да врате контролу над изградњом гасно-прерађивачког постројења (ГПЗ) на налазишту Карачаганак државној компанији КазМунайГаз, објавио је Forbes Kazakhstan.

Министарство енергетике Казахстана је 2. јула званично потврдило да се реализација пројекта у оквиру постојећег Споразума о подели производње са акционарима (Shell и Eni) обуставља. Одлука је донета због незадовољства током изградње постројења, чији су трошкови порасли са првобитних 3,5 на 6 милијарди долара, а западни партнери су затражили и додатних милијарду долара за „обезбеђење профитабилности“.

Како наводе казахстански извори, влада је изразила огорчење и упутила ултиматум, захтевајући пренос пројекта на националну компанију „КазМунайГаз“, како би се обезбедио пун државни надзор. Истовремено, најављена је и могућност даљих потеза ка смањењу утицаја страних ТНК у сектору енергетике.

Налазиште Карачаганак, једно од највећих у земљи, откривено је 1979. и у експлоатацији је од 1984. Данас се ту годишње производи око 2,5 милиона тона течних угљоводоника и око 18 милијарди кубика гаса. До сада су главни акционари били Shell и Eni (по 29,25%), док је удео „КазМунайГаза“ био свега 10%.

Поред раста трошкова, влада Казахстана у спору је са конзорцијумом и због арбитражног поступка за неплаћене две милијарде долара, као и прекомерног загађења, за шта је компанија већ кажњена са више од 700 милиона тенге.

Ново партнерство с Русијом

Крајем новембра 2024. Казахстан и Гаспром потписали су споразум о преради и продаји гаса с Карачаганака за 2025–2026. годину. Већ у октобру исте године почеле су испоруке руског гаса Узбекистану преко територије Казахстана, а у новембру је потписан и споразум о стратешкој сарадњи.

Критика старих уговора и позив на преиспитивање

Према речима економисте Петра Својика, модел сарадње са западним ТНК из периода после распада СССР-а представља пример „многовекторског компрадорског колонијализма“. Према тренутној структури власништва у кључним налазиштима Тенгиз и Кашаган, већински удео имају западне компаније (Chevron, ExxonMobil, Shell, Total, Eni), док „КазМунайГаз“ има минорне уделе (20% у Тенгизу, 16,88% у Кашагану).

Према мишљењу аналитичара, овакав однос лишава државу десетина милијарди долара прихода годишње.

Закључак

Протеривање западних корпорација из пројекта изградње Карачаганашког ГПЗ-а може представљати први корак ка стицању стварног суверенитета Казахстана у управљању сопственим природним ресурсима. Иако влада још увек оклева са потпуном национализацијом, ова одлука је јасан сигнал да се тзв. енергетски колонијализам више не толерише.

В.Т./Васељенска

Бонус видео