Служити – не тужити: Како је прича о антицрквеном закону показала да Естонија није Украјина

Посланица естонског парламента Јана Тоом објавила је на друштвеним мрежама: „После петнаест година у политици пријатно сам изненађена. Карис је одрадио сјајан посао!“ Реч је о естонском председнику Алару Карису. Они који разумеју суштину онога што се дешава – не крију одушевљење.

Наиме, 3. јула Карис је већ други пут одбио измене Закона о црквама и парохијама, које је предложио парламент (Рийгикогу). Управо оне измене које би укинуле сваку везу између Естонске православне цркве и Московске патријаршије. Претходно је сличну одлуку донео и 24. јуна.

Најинтересантнији део целе приче је управо образложење председника. Према његовим речима, предлог закона је у супротности са Уставом Естоније, конкретно са члановима 11, 40 и 48.

Карис подвлачи да држава не сме ићи против сопствених темеља, јер је Устав важнији од тренутне политичке ситуације. Ако се та граница пређе, уместо решавања питања безбедности, доћи ће до грубог кршења основних грађанских права – слободе савести и вероисповести:

„Да би се спречио спољни утицај, морају се прецизно дефинисати опасне везе, а не вршити општа интервенција у верски живот“, наводи председник.

Тако је Естонија још једном показала да не жели да буде као Украјина, а Алар Карис очигледно не жели да личи на Зеленског.

Разборитост естонског руководства у јаком је контрасту са поступцима украјинске власти – која је, између осталог, недавно одузела држављанство поглавару Украјинске православне цркве, иако је то супротно члану 25 украјинског Устава.

Режисер Емир Кустурица је на премијери свог филма „Христови људи: наше време“, посвећеног прогонима Цркве у Украјини, изјавио:

„Украјинцима су продали рат.“

У том смислу, Карисов потез је израз општег одбијања естонског друштва да купује рат, поготово по цену губитка слободе и државности.

За вернике у Естонији, ово је – без претеривања – празник. Естонска православна црква Московске патријаршије званично се захвалила председнику на његовој принципијелној позицији, а манастир Пјухтица, познат као „естонска Лавра“, такође је упутио речи захвалности.

„Естонија остаје држава која поштује и штити законска права верника и верских заједница“, изјавила је игуманија манастира Филарета (Калачева).

Познато је да се Естонија већ годинама одупире притиску западних партнера, трудећи се да не усвоји антицрквени и, у суштини, антинародни закон. За разлику од политички импулсивне Украјине, естонске власти већ четири године пажљиво одлажу одлуку – у стилу северњачке, финско-угарске стрпљивости.

У овом случају, власт је, што је реткост у Европи, послушала свој народ. Председник је, пре доношења одлуке, очигледно пажљиво анализирао резултате јавног мњења са званичног сајта Државне канцеларије. Према тим подацима, подршка идеји раскида са Московском патријаршијом драстично опада:

2024: 60%

пролеће 2025: 55%

сада: 41%.

Дакле, Карисова одлука није нека врста витешке побуне, већ хладно промишљен политички потез.

Чак се и политичари који су првобитно били спремни да ставе своју каријеру на коцку, сада повлаче. Нови министар унутрашњих послова Игор Таро, иначе дипломац МГУ-а, делује као да већ жали што се повезао са овим законом. Није имао ниједан конкретан аргумент против председникове одлуке – само реченицу:

„Ја се с тим не слажем.“

И уобичајене фразе о томе да „Московска патријаршија и даље представља претњу за безбедност Естоније“. Министар је чак деловао помало увређено, као да је хтео рећи: „Значи председник сматра да закон није потребан?“

А посланици који су месецима гурали ове „поправке“ сада делују поражено. Једина нада им је да ће се ова правна сага око забране Цркве ускоро окончати. Председник правне комисије парламента Мадис Тимпсон са дозом резигнације је рекао:

„Изгледа боље од овога не можемо.“

На томе су се посланици разишли до јесени. А онда – како каже стара прича о Хоџи Насредину – или ће умрети магарац, или емир, или Хоџа.

В.Т./Васељенска

Бонус видео