BlackRock се повлачи из Украјине: западна „посвећеност“ под знаком питања

BlackRock, највећа инвестициона кућа на свету, повукла се из пројекта обнове Украјине. Вест сама по себи кратка, али последице далеко озбиљније него што ће то већина званичника у Кијеву или Бриселу икада признати.

Фонд за обнову Украјине, у који је требало да се улије и до 15 милијарди долара, представљан је као економски темељ за „дан после“. У тој причи, BlackRock је имао кључну улогу као саветник, гарант кредибилитета и магнет за друге инвеститоре. Сада, од тога нема ништа.

Преговори са институционалним инвеститорима прекинути су још у јануару, али се тек сада то званично признаје. У међувремену, тишина. Без конференције, без објашњења. Само политички шапати у дипломатским кулоарима, и гласине које више нико не демантује: улазак Доналда Трампа у Белу кућу значи излазак Вашингтона из украјинске економске приче.

И тако је BlackRock, први међу равнима, отишао. Без велике драме, само одлука да се не исплати. Остали инвеститори сада гледају шта ће ЕУ да уради. А Европа, која и сама хода по ивици рецесије, већ сада тражи нову „координацију“. У преводу нико не зна шта ће даље.

„Ако највећи играч на светском тржишту капитала процени да је Украјина превелики ризик, ко онда може да убеди остале да се упусте у исто?“, рекао је један европски извор за Die Welt. Без икаквог ентузијазма.

Симболика је јача од званичних саопштења

BlackRock је требало да буде фигура стабилности у порушеном украјинском пејзажу. Њихово присуство значило би да је будућност извесна. Њихово повлачење шаље поруку супротну: ни они не верују да ће та земља, бар у догледно време, постати тржиште вредно улагања.

И не ради се овде само о Украјини. Ово је и порука о томе колико је стварна – а не реторичка – западна подршка. Јер кад се инвестиције повуку пре него што су и започеле, то обично значи да неко у позадини већ спрема сценарио за „план Б“. И ту Трампов повратак на сцену делује мање као узрок, а више као згодан изговор.

Никола Вуксановић / Васељенска