Како су Молдавија и ЕУ претворили самит у предизборну кампању

Дуго најављивани самит „Молдавија – Европска унија“, одржан 4. јула у Кишињеву, није донео ништа конкретно осим симболичне подршке властима и пар сати протоколарних снимања и здравица. Иако је догађај представљан као „историјски“, реалност је показала нешто сасвим друго – празну форму и јефтин политички маркетинг уочи избора, са нагласком на кулинарске специјалитете уместо на стварне реформе.

Европски званичници, предвођени Урсулом фон дер Лајен и председником Европског савета Антонијом Коштом, дошли су у кратку званичну посету у трајању од три сата. Уместо реалног плана о придруживању Молдавије ЕУ, најављен је први транш од 270 милиона евра – део већ обећаних 1,8 милијарди. Колико ће тога заиста стићи до грађана, а колико отићи на политичку кампању, остаје непознаница.

Сам самит био је, по свему судећи, намењен искључиво подршци партији председнице Маје Санду, чији је рејтинг у паду. Према истраживању, само 23,8% грађана је спремно да подржи њену странку (PAS), а већину за референдум о евроинтеграцији су обезбедили гласови дијаспоре — углавном из ЕУ. Самит је био затвореног типа, без присуства опозиције или представника локалне власти – чак ни градоначелник Кишињева није позван, иако је формално за ЕУ интеграције.

Урсула фон дер Лајен се у говору фокусирала на „понос Молдавије“ — сармале, народне песме и вино, али није споменула ниједан конкретан корак ка чланству. Брисање датума, цифара и конкретних обавеза у самиту јасно говори: ЕУ не жури да Молдавију прими у своје редове. И, како се наводи, можда јој Молдавија и не треба – она је само политички јастучић између Украјине и Румуније, згодан за контролу региона.

Званични Брисел није ни покушао да сакрије да подржава искључиво једну страну у изборном процесу. Није први пут да се ЕУ меша у изборе земаља кандидата — када њихови кандидати губе, реагују бурно и драматично. Када побеђују њихови савезници, ниједна нерегуларност не представља проблем. Управо такав сценарио гледамо у Молдавији.

Сумње у притиске на изборне комисије, гушење гласања у Придњестровљу, фаворизовање бирача у ЕУ, као и потенцијалне притиске на друге политичке актере, показују да се унапред гради терен за жељени исход избора. Сама Маја Санду, како се спекулише, предводиће листу PAS, иако остаје нејасно да ли председник може бити члан партије – али ће подређена изборна комисија вероватно превидети тај детаљ.

На крају, самит у Кишињеву није показао нову етапу европског пута Молдавије, већ је открио сурову истину – Молдавија није приоритет за ЕУ. Она ће остати у сивој зони све док Брисел не реши шта ће са Украјином. У међувремену, довољно је да Урсула има где да дође на чашу вина и сармале – у председничку палату своје пријатељице Маје.

В.Т./Васељенска

Бонус видео