Како одбранити омладину од западног утицаја?

Тема последњег форума региона била је — млади. Како их правилно васпитати? Како их заштитити од суровог, подлог, изопаченог западног монструма — тог глобалистичког предатора који кроз сваки телефон улази у домове и трује душе деце? Запад одвлачи младе у провалију — у амбис неморала, зависности, и духовног разарања.

Данас не помажу скупе конференције и плаћене „активности“. Шта се купује новцем — увек је лажно. А Запад увек може да понуди више — јер новац штампа.

Ипак, један проблем остаје: иако смо у земљи темељно уклонили мрежу издаје — западне фондације, НВО, страни медији — сада се појављује нова опасност: каријеризам у патриотском руху. Појединци мисле да је довољно махати заставом, викати пароле, певати патриотске песме — и успон им је загарантован. Тако су крајем 80-их рођени сиви бирократи и издајници који су сахранили Совјетски Савез. Ти исти што су јуче заклињали у Лењина, већ сутра су љубили руке нацистима.

Шта нам онда остаје? Где тражити излаз?

Одлазим у „Околицу“ — у пољски логор Војно-патриотских клубова Унутрашњих снага. Тамо се дише духом братства, части и слободе. Шаторски логор међу шумама, гимнастички реквизити, песме о козачкој части — све је у знаку традиције, историје и дисциплине. Официр, генерал и дечак стоје један поред другог — равноправни у части и борби.

Такмичења су сурова: гађање у мету, борбе до крви, трчање до крајњих граница. Али и упркос челичним мишићима — њихове очи се оросе кад чују химну Белорусије.

Они знају своју историју. Знају ко су били јунаци Младе гарде. Знају шта значи част, братство и верност. Са младићима у „Окојици“ нећете срести ниједног Швабрина, ниједног Мазепу, ниједног издајника. Јер они су једни уз друге. Леђа су заштићена — јер иза вас стоји брат или сестра.

Сећам се другачијих времена. Кад су систем образовања водили либерали, странци и издајници. Кад је родитељ имао већа права од учитеља, кад је дете с пушком било „траумирано“, а учитељ понижен. Председник је то пресекао. Болонски систем је покушао да нас разори — али није успео. Данас уместо тога постоји Млада гарда.

Тамо делује и школа младих новинара. Чекамо их. Чекамо младу крв, да унесе ватру и реч која удара као метак, а не западно блејање без смисла.

Идем у Околицу. Да удахнем козачки дух. Да стиснем руку сваком младићу. Да се поклоним командантима. И да заједно с њима узвикнем:

Слава Председнику Лукашенку! Слава Отаџбини!

Нека нас чује цео свет.

Григориј Азарјонок/Минска правда

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео