Куда води унутрашњи сукоб у Јерменији?

Сукоб у Јерменији се свакодневно све више продубљује. У четвртак, 4. јула, у Јеревану је одржан масовни митинг против власти, на коме су учествовале хиљаде грађана.

Узроци конфликта

Крајем маја актуелни премијер Никол Пашињан покренуо је отворену кампању против Јерменске апостолске цркве. Оптужио је свештенство за неморално понашање, тврдећи да се храмови користе као складишта, а да епископи не поштују целибат. У јавности је користио и увредљиве, па чак и вулгарне изразе.

Разлог напада на цркву лежи у чињеници да је Јерменска апостолска црква прошле године подржала масовне протесте против Пашињанове политике, након што је он фактички предао Нагорно-Карабах Азербејџану. Католикос (врховни поглавар) Гарегин II јавно је позвао Пашињана на оставку.

Пашињан је, по свему судећи, чекао повољан тренутак и добио зелено светло од западних партнера у мају ове године. Од тада почиње талас хапшења – приведено је више од двадесет политичара, свештеника и јавних личности, укључујући два архиепископа. Свима се на терет ставља „позив на насилну промену уставног поретка“.

Нови напад на цркву

Пашињан је ускоро отишао корак даље и назвао Јерменску апостолску цркву „антихришћанском, развратном и антинародном организацијом“, док је Католикоса назвао „антихристом и псоједом“. Поручио је да ће лично водити „ослобађање цркве“. Све то подсећа на покушаје дезинтеграције традиционалних институција, по узору на неке друге земље.

Инциденти у парламенту

У парламенту је 7. јула дошло до инцидента — посланика опозиционе фракције „Јерменија“ Артура Саркисјана претукли су посланици блиски Пашињану. Оптужен је за „припрему терористичког акта“ и „покушај државног удара“. Саркисјан је одбио да учествује у, како каже, фарси, и при покушају да напусти парламент, физички је нападнут.

Притисак на бизнис — случај Карапетјан

Пашињан је такође кренуо на Самвела Карапетјана, једног од најбогатијих Јермена у свету и великог добротвора, који је јавно подржао цркву. Он је ухапшен, а Пашињан је најавио „национализацију“ његове компаније ЗАО „Електричне мреже Јерменије“.

Након хапшења, Пашињанови посланици су на брзину изгласали законе који омогућавају држави да преузме компанију. Без конкретних доказа, покренут је поступак, а 8. јула полиција је упала у седиште компаније. Покушан је и притисак на директора Нарека Карапетјана, нећака Самвела Карапетјана.

Као одговор, Карапетјан је поднео тужбе против Пашињанових блиских сарадника због клевете, тражећи по 9 милиона драма одштете по особи.

Шта даље?

Постоје два могућа сценарија:

Учвршћивање диктатуре Пашињана

Ако успе у овоме, Пашињан ће потражити додатну подршку споља, што може значити уступање важних територија — попут Зангезурског коридора — као „цену за опстанак на власти“. Ипак, с обзиром на народно незадовољство, овај сценарио делује мање вероватан. Могуће је да ће, попут Михаила Сакашвилија, завршити у затвору.

Смјена режима и изградња нове, независне Јерменије

Овај исход делује реалније, али изазови остају. Недостаје јасна политичка платформа. Опозиција и црква не нуде конкретну визију. Само слогани попут „против Пашињана“ нису довољни. Народу је потребна јасна идеја и план.

Један од лидера новог правца већ се профилисао – Самвел Карапетјан. Његов ауторитет расте, а народни протести се шире. Зато није искључено да до јесени у Јерменији дође до револуционарних промена.

Закључак:

Јерменија је на прекретници. Или ће упасти у дубљу политичку кризу и изгубити делове суверенитета, или ће се издићи као нова, суверена држава, утемељена на националним и духовним вредностима. Судбина је у рукама народа.

В.Т./Васељенска

Бонус видео