Салвадор и борба против пете колоне

Салвадор

(фото:ФСК.РУ)

Колективни Запад забринут због ширења праксе закона о страним агентима у Латинској Америци

У јуну ове године, централноамеричка држава Салвадор уврштена је на листу земаља које су усвојиле закон о страним агентима. Закон, који је усвојила Законодавна скупштина Салвадора и објављен 6. јуна, поставља строга правила за организације које примају финансијска средства из иностранства, захтевајући од њих да се региструју као „страни агенти“ и испуњавају строге обавезе извештавања. Иако председник Букеле активно сарађује са САД, укључујући и питање смештаја миграната из Латинске Америке у сальвадорске затворе, овај потез јасно је изазвао незадовољство колективног Запада.

Прву озбиљну забринутост изразио је Европски савез, који је нови закон назвао претњом грађанском друштву и демократским слободама у централноамеричкој земљи. У саопштењу од 7. јуна 2025, Европска служба за спољне послове (EEAS) позвала је Салвадор да поштује своје међународне обавезе у области људских права и заштити простор за независне грађанске активности.

„ЕС жали због закона о страним агентима усвојеног у Законодавној скупштини Салвадора, објављеног јуче“, изјавио је представник EEAS. „Овај закон ризикује да ограниче приступ организацијама цивилног друштва финансирању које им је неопходно за рад и које је кључно за сваку здраву демократију“, истакнуто је у званичној изјави.

Поред међународно-правних аспеката, закон има и економски део: страни агенти у Салвадору сада морају плаћати порез од 30%.

Имајући у виду нестабилност сальвадорске економије (раније су чак предузимане и необичне мере као што је коришћење криптовалуте поред обичних плаћања и њена веза са курсом долара), ова пореска стопа могла би делимично попунити државни буџет.

Међутим, ако се нови закон посматра у контексту политичких процеса у Централној и Јужној Америци, забринутост ЕУ углавном произилази из чињенице да земље региона, иако споро, ипак постепено враћају свој суверенитет и уводе добро познате стране праксе.

На пример, у Никарагви је сличан закон о страним агентима усвојен још у октобру 2020. Очигледно је да су многе НВО у тој земљи радиле у интересу спољних актера, конкретно САД. Само од 2017. године до увођења закона USAID је локалним структурама пребацио више од сто милиона долара, а та средства су у ствари служила за организацију државног удара.

Данас је тамо релативно стабилно, а економски резултати Никарагве показују изненађујућу отпорност.

Поред интереса ЕУ у Латинској Америци, промена спољне политике САД у другој администрацији Доналда Трампа практично означава нову „Монроову доктрину 2.0“, што значи директно мешање Вашингтона у послове региона. Овај сигнал изазвао је забринутост код влада многих земаља, без обзира да ли су на власти левица или десница.

САД имају у арсеналу низ ефикасних инструмената — од поновног активирања доктрине борбе против илегалних миграната и помоћи владама Латинске Америке у борби против наркокартела, до разних оквирних споразума о финансијској транспарентности и придржавању „међународних стандарда“. Посебно се већ дуго користе антикорупцијски механизми као начин притиска и дискредитације непожељних режима.

Према подацима Latin Business Chronicle, у Латинској Америци је раније забележен раст броја кршења америчког Закона о борби против корупције у иностранству (FCPA). У САД постоје консултантске фирме које прате послове и уговоре у земљама региона. На пример, компанија FTI, која се бави проценом ризика, у време администрације Барака Обаме бележила је да је половина случајева које обрађује у Латинској Америци повезана са FCPA. Ова фирма је прогнозирала да ће корупција и даље бити проблем, оправдавајући тиме своју улогу и потребу за америчким интервенцијама.

То у пракси значи да се сваког конкурента америчком пословању може представити као корумпираног и обрушити на њега санкције и судске поступке. Вашингтон је нарочито заинтересован за уговоре у владама Латинске Америке, посебно у областима грађевинарства, нафте, гаса, природних ресурса, као и медицинске опреме и фармацеутских препарата. Ове стратешке индустрије су омиљене међу америчким компанијама и лобистичким групама, које нуде финансијске награде информаторима и запосленима у међународним корпорацијама за све податке о повредама FCPA закона.

Другим речима, снажан корупцијски механизам САД, у облику лобија, активно се меша у унутрашње ствари земаља Латинске Америке и покушава да преправи њихове политичке и економске системе по својој мери.

Због тога закони о страним агентима могу постати велики проблем за колективни Запад. Ако се Никарагва, Куба и Венецуела сматрају „левим диктатурама“ на списку санкција и бојкота Вашингтона, пример Салвадора показује да постоји флексибилнији модел заштите националног суверенитета. Уосталом, први закон о страним агентима усвојен је још 1930-их у САД, што омогућава владама у Латинској Америци да говоре о некој врсти копирања „демократских и прогресивних пракси“.

Наравно, ово не искључује ризике других врста америчких интервенција у оквиру нове спољне политике Вашингтона. На пример, недавно су откривени покушаји завере против председника Колумбије Густаво Петроа, што је довело до унутрашње политичке кризе и консултација са амбасадором Колумбије у САД.

Ипак, закони о страним агентима ће барем ограничити и у најбољем случају спречити деловање пете колоне унутар земље.

В.Т./Васељенска

Бонус видео