Шта значи кад се презиме завршава на -ић или -овић

Захваљујући сачуваним средњовековним повељама и манастирским списима, знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас. Уз лично име, презиме нам говори о пореклу и породичним коренима.
Како су настала презимена
У словенским народима, презимена су се почела појављивати у 14. веку, најчешће по мушком претку — Јованови, Петрови, Радованови, који су временом постали Јовановић, Петровић, Радовановић. Презимена по женском претку су ређа, али постоје — нпр. Марић, Јелић, Станић.
Најчешћи наставак -ић значи „мали“ или „млади“, док -овић значи „потомак од…“.
Порекло презимена
Презимена су настала из различитих основа:
Према имену претка: Николић, Савић, Даниловић
Према надимку или карактерној особини: Ћосић (ћосав), Бркић (бркат), Мудринић, Врткапа
Према занимању: Самарџић, Молер, Поповић, Калajџић, Ћурчић, Пандуровић
Према месту порекла: Бирчанин, Црногорац, Босанац, Качански
По животињама или митским бићима: Вукотић, Међедовић, Дракулић
Презимена као што су Грдинић, Јованда, Грубанов често су настала у ратничким друштвима и носе снажну, заштитничку конотацију.
Смешна и необична презимена
Нека презимена нам данас звуче смешно, али су у прошлости имала друга значења:
Гаће — некада су значиле чакшире (панталоне), не доњи веш
Карагаћа — „црне панталоне“
Курајица — изведено од старословенске речи кур (петао)
Домазет — мушкарац који је по браку дошао у кућу женине породице
Жугић — израз за оног ко дозива гуске (или за инсекта који нагриза суво месо)
Примери
Караџић — од речи „караджа“, што значи црна звер или срна
Кораћ — назив за ковачки чекић за поткивање
Стојаковић — од „стојак“, велика мотка за млаћење жита
Екмечић — од турске речи екмеджија, што значи пекар
Глумац — у неким крајевима, човек који је прислушкивао брачну ложницу првих ноћи
Закључак
Српска презимена су живи сведоци прошлости. У себи носе трагове породичне, друштвене и културне историје. Без обзира да ли се завршавају на -ић или -овић, свако од њих прича своју причу — о пореклу, занимању, изгледу или месту одакле су потекли наши преци.
Владимир Јанковић/Србија данас
Бонус видео

Аутор датога текста каже да „најчешћи наставак -ић значи „мали“ или „млади“, док -овић значи „потомак од…“.
Грешка – наставак -ић настајао је при стварању презимена од женског имена или именице: Стана/Станић, Мара/Марић, Јована/Јованић, вила/Вилић, (некад и погрдно) стока/Стокић, али и од имена и именица мушког рода са крајњим гласом „а“: Никола/Николић, Илија/Илијић,Илијћ,Илић…
Презиме Вукотић изведено је од мушког имена Вукота а не од неке животиње…