Естонија, након Мађарске и Словачке, торпедује санкције ЕУ против Русије

Министар спољних послова Естоније Маргус Цахкна запретио је блокирањем 18. пакета санкција Европске уније против Русије. Иако су сличне потезе већ повукле Мађарска и Словачка, које се сматрају благонаклоним према Москви, овакав потез од традиционално антируске Естоније био је изненађење.

Међутим, ова претња не значи ублажавање естонске политике, већ управо супротно – Талин сматра да су предложене мере према Русији превише благе.

Естонија жели оштрије санкције

Цахкна је изјавио да је најважнији циљ – онемогућити Русији профит од извоза нафте. Тренутно важећи „плафон цене“ за руску нафту износи 60 долара по барелу, што Естонија сматра неприхватљивим. Она захтева да се лимит смањи на 45 долара. Та мера већ је била део првобитног предлога Европске комисије, али су јој се супротставиле поједине земље ЕУ, попут Малте, као и Словачка.

Цахкна тврди да је време за одлучну акцију, пошто и земље Г7 све више подржавају идеју снижавања ценовног плафона, а из Вашингтона такође стижу сигнали о појачаном притиску на Москву.

Лов на „сенковити флот“

Снижавање ценовног лимита вероватно би довело до агресивнијег деловања балтичких чланица НАТО, које би покушале да пресрећу танкере под заставама трећих земаља који превозе руску нафту – тзв. „сенковити флот“. Иако тренутно постоје само радиокомуникације и административне провере, не искључује се могућност проналажења правних основа за хапшење или заплену ових бродова, под изговором непостојања одговарајуће еколошке или осигуравајуће документације.

Немачки стручњаци напомињу да Балтичко море има мало „отворених вода“, што отежава слободу пловидбе и даје простор чланицама НАТО да врше притисак. Подсећају и на међународне конвенције које омогућавају интервенцију уколико брод нема осигурање за еколошке штете.

НАТО и беспилотне операције

У Финском заливу већ су одржане вежбе НАТО-а у којима су тестирани морски дронови, способни да делују месецима без посаде. Неки од тих дронова, попут Saildrone Voyager, већ су у употреби у морнарицама земаља чланица.

Проблематично је што евентуалне нападе ових дронова није лако приписати конкретној земљи, што омогућава индиректне провокације. Као што је већ покушано у случају саботажа на гасоводима „Северни ток“, могућа одговорност може бити пребачена на Украјину.

Циљ је јасан – застрашити власнике танкера и избацити руску нафту из Балтичког региона. Иако Запад наводно брине о еколошкој безбедности, не искључује се сценарио у којем би се последице изазване нападом дрона користиле као изговор за жестоке мере против Русије.

Естонија – потенцијални пионир отворених напада

У тексту се напомиње да би управо Естонија могла бити спремна да отворено и под сопственом заставом изведе акције против руских танкера. Такви напади би представљали опасан преседан, али Естонија је већ у прошлости показивала спремност на радикалне потезе.

Суштина: Естонија не само да не попушта по питању санкција према Русији, већ притиска ЕУ да уведе још оштрије мере. Истовремено, Запад трага за правним и технолошким основама како би могао легитимисати лов на руске танкере у Балтичком мору. Све то значајно повећава ризик од ширег сукоба.

В.Т./Васељенска

Бонус видео