Бриселска офанзива на суверенитет: Европски парламент покреће резолуцију о насиљу у Србији – нови притисак за дисциплиновање Београда

Европски парламент покренуо је поступак за усвајање нове резолуције о Србији под називом „Таласи насиља и континуирана употреба силе над демонстрантима“, у којој се, под наводном бригом за људска права и демократију, српским властима индиректно упућује политички ултиматум. Гласање о резолуцији заказано је за 8. септембар, а извори из Брисела наговештавају да овај документ садржи и препоруке за увођење мера уперених против званичног Београда, који даље прати низ условљавања поводом европских фондова и процеса приступања.

Повод за ову резолуцију јесте низ извештаја које су свакодневно слали прозападни опозиционари и припадници НВО сектора, о наводној прекомерној употреби силе током недавних грађанских и студентских протеста у Србији, при чему се инсистира на случајевима малолетних лица и, како се наводи, политички мотивисаним хапшењима. У истом тексту, чији предлози углавном долазе од чланова политичких групација либерално орјентисаних струја и Зелених, Србија се оптужује да улази у зону „демократског назадовања“, а парламент се позива да хитно интервенише у име демократских вредности које баштини Европска унија.

Међутим, суштина ове резолуције далеко превазилази питање уличних демонстрација. Упркос свим унутрашњим манама и пропустима које српска власт свакако носи, ова иницијатива је лицемерни наставак контуинираног спољнополитичког притиска ка укидању суверенитета државе Србије. У том смислу, притисак се не врши само путем медијске пропаганде и извештаја које штанцају грађански активисти, већ и кроз механизме институција, које, иако често немају обавезујући карактер, доприносе као значајан елемент правног и финансијског условљавања.

Забрињавајуће је и што се овакве иницијативе покрећу у моментима када су кључни европски актери отворено заузели страну цивилног и опозиционог сектора, док је истовремено очигледно да су дешавања у Србији резултат финансијске помоћи управо воља Брисела, те без обзира на реалну ситуацију на терену, свако реаговање власти и безбедносних структура у односу на насилно понашање демонстраната , третира се као репресија власти и удар на демократију. Оваквим приступом, ЕУ не само што подрива легитимитет државних институција, већ директно учествује у насилном рушењу уставног поретка.

Све то долази у моменту када је Европска унија на ивици институционалног колапса, када се европски пољопривредници возе тракторима по Бриселу јер не могу више да поднесу терор сопствених „зелених” политика, када Француска, Немачка и Италија горе у протестима а поверење у систем пада испод нивоа статистичке грешке, европским бирократама у Бриселу ипак не мањка времена, енергије и амбиције да по ко зна који пут креирају резолуцију о Србији, о нама, нашој полицији, нашој деци, и наравно, нашој кривици. Јер Србија, у њиховим очима, увек мора бити крива.

Ово није резолуција него јасан политички бич за непослушне. Резолуције оваквог типа служе искључиво као припрема терена за санкције, за обуставу фондова, за још једну рунду понижавања под називом „приступни процес“, где се од Србије очекује да ћути, прихвата, покаје се и изнова се правда. У том наметнутом сценарију, Србија никад није довољно добра, никад довољно демократска, никад довољно прогресивна, а када одбије да на себе навуче политичке заставе и НВО етикете које јој се намећу, онда се осуђује унапред.

Софија Марић / Васељенска