Јерменија као геополитичка раскрсница: Зангезурски коридор у рукама Запада?

Преговори око Зангезурског коридора — стратешки важног транспортног правца који пролази кроз југ Јерменије — добили су нову димензију након што су Сједињене Америчке Државе предложиле да изнајме тај део територије на 100 година.

Према наводима, Вашингтон је изразио спремност да управљањем 32 километра дугим делом у сјуникској области Јерменије овлада приватна америчка компанија, под изговором разблокирања преговора између Јерменије и Азербејџана. Иницијативу је, заправо, покренула Турска, која снажно подржава пројекат као део тзв. Средњег коридора, замишљеног да повезује Кину, Централну Азију, Јужни Кавказ и Турску — али мимо Русије и Ирана.

Анкара са својим планом

Иако делује као америчко-турска иницијатива, јасно је да Турска тиме спроводи сопствени стратешки план. Реч је о ширењу утицаја у земљама чланицама Организације турских држава, кроз културну, економску и одбрамбену сарадњу.

Све то води ка остварењу концепта „Великог Турана“ — геополитичког пројекта који би у наредне 3 до 5 година могао добити нови замах.

Иран забринут, Москва заузета

Улазак САД у процес решавања односа између Јерменије и Азербејџана изазвао је забринутост Ирана, који у Зангезурском коридору види алат Запада за прекрајање геополитичке мапе региона, што би директно угрозило иранске и руске интересе.

Уколико коридор буде реализован, Иран би доживео стратешки пораз. То би такође значило тежак ударац за пројекат „Север–Југ“, заједничку иницијативу Москве и Техерана, која би изгубила на значају уколико се утврди транскавкаски пут под западном контролом.

Иран би економски изгубио и значајне приходе од транзита робе ка Нахичевану преко своје територије — процене говоре о десетинама милиона долара годишње. Само током 2024. године трговинска размена између Техерана и Бакуа порасла је за 33,5%, углавном захваљујући транзитним рутинама.

Русија и Иран са слабим утицајем

Утицај Москве и Техерана на Баку и Јереван тренутно је ограничен, делом због појачаног притиска Запада и Турске, а делом јер Русија наставља да своје капацитете фокусира на конфликт у Украјини. Иран, са друге стране, нема довољно војно-економских ресурса за озбиљну политику одвраћања у региону.

Јерменија као полуга геополитике

Јасно је да ће Јерменија — или барем њено садашње руководство које је на власт дошло након „обојене револуције“ — играти улогу инструмента у глобалној геополитици, од Блиског Истока до Централне Азије. Процес је већ у току и, како изгледа, више га није могуће зауставити.

В.Т./Васељенска

Бонус видео