Приче о древној Цркви: пресвитери
Иако живимо у другачијим временима, суштина свештенства остаје иста – служити Богу и људима.
Данас већину црквених активности воде свештеници које у Србији зовемо „батине“ – они служе у храмовима, обављју молитве, причешћују вернике и воде парохије. У раној Цркви, међутим, било је другачије: епископ је био предводник једне мале заједнице, помагали су му диакони, а пресвитери су били угледни старији чланови заједнице.
Ко су били пресвитери?
Ова реч — која на грчком значи „старији“ — првобитно није означавала само духовни сан, већ и уобичајену улогу старешине, угледног човека у заједници. Првобитно су били старији људи, угледни због мудрости и искуства, али не нужно свештени.
С временом, са развојем Цркве, многи пресвитери су постајали и служитељи – кроз пророчанство, помазивање болесних, дељење благослова.
Шта Црквени документи кажу?
Апостол Јаков пише да попут епископа, и пресвитери могу помазивати болесне (Јак. 5:14).
У III веку, Ипполит Римски наводи да епископ поставља пресвитера хиротонијом, као свештену радњу.
У II–VI веку Црквени канони налажу да пресвитери буду старији, потпомажу епископа у богослужењима, судествју у судовима и надгледају заједницу.
Први пресвитери су били на службама које ће касније постати део основне свештеничке улоге.
Улоге у древној Цркви
Литургијска служба – штите и помажу епископу при Светој Литургији (припремају дарове, деле причешће народу).
Управна функција – учествовали су у расподели црквених прилога и материјалних средстава.
Правосудни надзор – препоручује се решавање спорова унутар клирика, под њиховим вођством.
Пасторална служба – посетама болесника, духовним саветовањем, уклањањем смутње у заједници.
Промене током времена
Како је Црква раширила епископску власт на више заједница (епархија), пресвитери су преузимали више овлашћења – како богослужбених, тако и административних. Понегде, у изузетним околностима, они су и хиротонисали друге клирике, али ово је била реткост. Свештенички чин (рукополагање) остаје ексклузивна надлежност епископа.
Пресвитери су у раној Цркви прво били угледни старији чланови заједнице, потом су постепено преузимали бројне улоге – као помоћници епископа у богослужењу, појединим трошковима заједнице и правном надзору. Данас они представљају средину црквеног реда: немају епископску власт, али управљају великим делом црквеног живота, служећи ближње и доприносећи реду и дисциплини заједнице.
Андреј Власов/СПЖ
Бонус видео
