Међународни експеримент се урушава: Смена Шмита као сигнал за преокрет

Према сазнањима из више дипломатских извора, део међународне заједнице – укључујући и Сједињене Америчке Државе – започео је разговоре о уклањању Кристијана Шмита са функције високог представника у БиХ, преноси портал Istraga.ba. Очекује се да би Шмит могао напустити своју позицију до краја године, а већ су у току консултације око избора његовог наследника, који би морао бити прихватљив за све чланице Савета за спровођење мира (ПИК).

Уз могућу смену, озбиљно се разматра и идеја о премештању Канцеларије високог представника (ОХР) из Сарајева у Женеву, што би значило да се међународна управа удаљава од директног утицаја на унутрашње политичке процесе у БиХ.

Притисци из Загреба – подршка ХДЗ-у као услов за крај мандата

Док се у дипломатским круговима води тиха борба око Шмитове будућности, званични Загреб врши интензиван притисак како би се његов мандат окончао доношењем измена Изборног закона у корист Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ БиХ). Тај модел би, како наводе извори, обезбедио трајну доминацију Хрватског народног сабора у избору члана Председништва БиХ, као што се већ догодило приликом формирања садашње Владе Федерације – без сагласности бошњачког потпредседника, што је изазвало велику правну и политичку контроверзу.

Непризнавање у Републици Српској и све дубља криза

У Републици Српској Шмитов легитимитет никада није признат, а његове одлуке сматрају се правно неважећим. Ипак, многе одлуке високог представника су наметнуте и на територији РС, што је допринело ескалацији институционалне и политичке кризе у земљи.

Контроверзна улога: Хрватски орден и сарадња са Пленковићем

Шмитов мандат обележен је бројним спорним потезима и отвореном координацијом са хрватским властима. Сам хрватски премијер Андреј Пленковић признао је да је његова влада водила „дискретне и темељне” разговоре са високим представником у вези измена Изборног закона. У интервјуу за „Вечерњи лист“, Пленковић је изјавио: „Шмит је припремао и спровео решења у корист хрватског народа.“

Посебно контроверзно делује и чињеница да је Шмит носилац хрватског ордена Реда Анте Старчевића – одликовања које је додељено и осуђеном ратном злочинцу Јадранку Прлићу. Иако је орден формално додељен још 2013. године, свечано је уручен тек 2020, уочи његовог доласка у БиХ.

Пукотине у финансијама и легитимитету ОХР-а

Шмитова позиција није уздрмана само политички, већ и финансијски. Након његовог именовања 2021. године, Русија је обуставила учешће и финансирање Савета за спровођење мира, што је значајно подрило међународни легитимитет ОХР-а. Према наводима Istrage.ba, и САД су одлагале уплату својих финансијских обавеза, што додатно појачава неизвесност око будућности саме институције.

Финансијска конструкција ОХР-а ослања се на средства из ЕУ (47,68%), САД (22%), Јапана (10%), као и Велике Британије, Канаде и других донатора. Са све већим финансијским застојима и слабљењем подршке, поставља се питање не само Шмитове смене, већ и опстанка целокупне институције високог представника у постдејтонској БиХ.

Шта после Шмита?

Питање које се намеће није само ко ће заменити Кристијана Шмита, већ да ли је његово повлачење уједно и сигнал да је дошао крај једне ере међународне управе над БиХ. Да ли ће уследити суштинске промене или само персонална ротација у оквиру исте парадигме?

Из Републике Српске, која годинама уназад указује на правну неутемељеност и политичку пристрасност високог представника, стижу оцене да садашњи трендови представљају коначну потврду – време је за нов, правично заснован однос према уставном уређењу БиХ.

ИН4С

Бонус видео