Брегзит на папиру, Брисел у пракси: Лондон се тихо враћа под окриље Европске уније

Уједињено Краљевство, које је 2020. године формално напустило Европску унију уз грмљавину обећања о враћеној контроли, сада се, скоро неприметно, враћа под њено регулаторно крило. Без новог споразума, без јавне расправе и без питања грађанима, влада премијера Кира Стармера спроводи „ресет“ односа са ЕУ који у суштини значи  повратак у старе механизме, али без гласа у Бриселу.

Некадашња политика дивергенције, коју је заговарао Борис Џонсон, полако али сигурно уступа место процесу „регулаторног приближавања“. Нови законски предлози и институционалне смернице налажу британским телима да усвајају европске прописе о трговини, заштити потрошача, климатским стандардима и дигиталном тржишту. У неким областима, попут ветеринарских стандарда и емисија штетних гасова, прописи ЕУ се практично „копирају“ у британско законодавство без расправе у парламенту.

Оно што ову појаву чини политички експлозивном јесте чињеница да Велика Британија у овом новом моделу нема никакав утицај на доношење тих правила. Она их само примењује, у име „трговачке стабилности“, „поверења тржишта“ и „добросуседских односа“. У пракси, реч је о динамичном усклађивању са ЕУ, где британски парламент не расправља о појединим прописима, већ им се аутоматски прилагођава. Таква пракса није само одустајање од Брегзита, то је потписивање подређености без уговора.

Цена тог приближавања, међутим, све је већа. Брисел већ сигнализира да за „потпуније партнерство“ очекује и конкретне уступке буџетске уплате у заједничке фондове, поштовање европских судова у појединим доменима и, оно што је за многе у Британији неприхватљиво, повратак режима слободног кретања људи. У преводу Британија се све више понаша као чланица ЕУ, али нема ни реч у одлучивању, ни могућност да утиче на смер европске политике.

Васељенска