Политички активизам испразнио државне факултете

Уместо редова и конкуренције, имамо драматичан пад броја бруцошких пријава.

Овогодишњи упис на државне факултете у Србији оголио је дубоку кризу у високом образовању. Уместо редова и конкуренције, имамо драматичан пад броја бруцошких пријава. Најилустративнији пример је Факултет политичких наука, где није стигло ни 300 пријава за преко 500 предвиђених места. Факултет који је некада био међу најатрактивнијима за нове генерације, сада сведочи највећем паду интересовања у својој историји.

Филозофски факултет, такође један од носећих стубова Универзитета у Београду, уписао је све који су се пријавили, без озбиљније селекције. У другим срединама ситуација је још алармантнија, број пријава је у слободном паду, а неки факултети једва скупљају довољан број кандидата да попуне минималну квоту за рад у школској години

Политизација универзитета – први удар

Најдубљи узрок оваквог стања јесте политизација универзитетског простора. Уместо да буду места академске слободе, научне дебате и личног развоја, факултети су последњих месеци постали попришта политичких блокада, страначких инсталација и идеолошких обрачуна. Вишемесечне блокаде и протестне окупације, које су паралисале наставу и угрозиле интегритет испитних рокова, послале су поруку нестабилности и хаоса, поруку коју су млади људи и њихови родитељи веома озбиљно схватили.

[irp]Родитељи не желе да деца троше године у институцијама које се више баве идеологијом него образовањем, где се календар настава мења од блокаде до блокаде, а професори у страху или повучености избегавају да се супротставе гласној мањини. Оваква клима производи апатију, несигурност и одлазак, како студената, тако и наставника.

Егзодус студената – из Србије у иностранство

Поред домаћих фактора, не сме се занемарити ни све израженији тренд одласка младих на студије у иностранство. Универзитети у Словенији, Мађарској, Аустрији, Чешкој, па и Хрватској и Босни и Херцеговини, постају све пожељније дестинације за српске бруцоше.

[irp]Истовремено, и приватни факултети у Србији биљеже пораст уписаних, посебно оних који се преписују са државних факултета. Не зато што су бољи, већ зато што пружају оно што државни више не могу гарантовати, континуитет наставе, минималну предвидивост и мање експонирање у политичким турбуленцијама. Тако државни универзитети губе и унутрашњу битку за поверење.

Одлив иностраних студената – тиха катастрофа

Још један важан, а недовољно наглашен индикатор кризе, јесте драстичан пад броја страних студената који долазе у Србију. Универзитети у Београду, Новом Саду и Нишу годинама су били атрактивни за студенте из Републике Српске, Црне Горе, Македоније, али и из Азије, Африке и арапских земаља. Данас се тај тренд преокреће, инострани студенти све чешће бирају земље региона уместо Србије, баш због нестабилности, административних проблема, слабог капацитета подршке, али и негативне слике која се у међународним академским круговима формира о стању на српским факултетима.

То је и финансијски и имиџ губитак, јер Србија, која је увек била регионални центар образовања, претвара се у периферију на коју се долази само ако нема боље алтернативе.

Шта нас чека?

[irp]Пад броја уписаних није статистика, него први корак ка гашењу студијских програма, смањењу буџета, отказима у настави и, на крају, урушавању академске мреже у целини. Без хитне интервенције државе, ресорних министарстава, али и саме академске заједнице, Србија ризикује да изгуби статус земље која образује, ствара и задржава интелектуалну снагу.

Универзитети морају поново постати места знања, а не идеолошких окршаја. У супротном, млади ће наставити да одлазе, а с њима и будућност ове земље

Владимир Вуковић/083.портал

Бонус видео