СКАНДАЛ У ВТК: Загоркин тужилац одбио да заштити тужитељку жртву дугогодишњег прогона

Случај тужитељке Милице Љубичић засигурно је један од најбруталнијих примера селективног рада тужилаштва за високотехнолошки криминал, на чијем челу се налази тужилац Борис Мајлат, један од најближих сарадника врховне тужитељке Загорке Доловац.

Тужитељка Љубичић, дуже од три године мета је претњи, увреда, линча и јавних објава на друштвеним мрежама са порукама да ће бити „склоњена“. Упркос томе што је реч о носиоцу јавне функције, тужилац специјалног одељења за високотехнолошки криминал Александар Момчиловић , 31. јула одбацио је кривичну пријаву поднету у име тужитељке Љубичић и закључује да у наведеним поступцима нема основа сумње да је учињено кривично дело угрожавања сигурности. Штавише, у документу се наводи да:

„…не постоји конкретна опасност која би угрозила личну сигурност Милице Љубичић…“

Иако је у садржају пријаве достављен опсежан материјал, који укључује јавне објаве, претње, праћења, позиви на самоорганизовану правду и слике профила са текстовима који директно прозивају тужитељку као „продану душу“, „слушкињу страног система“ , „домаћег издајника“, и низ других епитета.

У документу се чак прецизира да су објаве против Љубичић вршене са више различитих налога, што је у домену прогона, будући да траје низ година, као и да су у објавама коришћени појмови као што су:

„Жена на задатку, која ради по налогу“,
„Треба јој судити јавно, јер ради против народа“,
„Пратити је да се зна где иде и с ким сарађује“,
„Заслужује да буде рашчишћена као олош“

Упркос овоме, тужилаштво закључује:

„…не може се утврдити конкретна опасност која би угрозила личну сигурност Милице Љубичић“ , као и „…не постоје елементи бића наведеног кривичног дела, јер им је упркос тону и садржају, ускраћена потребна озбиљност“.

• КО ШТИТИ БЛОКАДЕРЕ? Како је паралелни тужилачки систем омогућио насиље и гурнуо Србију ка сукобу

Ако је једна јавна тужитељка изложена прогону и претњама, а изгледа  починилац треба  физички да реагује како би тужилаштво схватило озбиљност претњи, ако би и тада дошло до адекватне реакције, шта онда обични грађани, који нису ни колеге али ни носиоци јавне функције, могу да очекују од оваквог селективног рада тужилаштва за високотехнолошки криминал?

Међутим, осим што тужитељка  Милица Љубичић не припада круговима блиским Загорки Доловац, нити је део НВО мреже под покровитељством западних амбасада, легитимна мета постаје и зато и што се налази у истом струковном удружењу где и главни јавни тужилац Ненад Стефановић.

Да случајности нема говори у прилог и чињеница да је Стефановић такође мета прогона по друштвеним мрежама, и да му се свакодневно упућују претње , где на тај начин покушавају да се изврше притисци на рад његовог тужилаштва.

Пре неколико дана, главни тужилац београдског Вишег јавног тужилаштва, Ненад Стефановић, примио је поруку на службени мејл у којој му се прети да ће завршити у затвору и да из њега „неће изаћи“, што јасно сугерише – „нећеш изаћи уопште“. Када је пошиљалац поруке ухапшен и против њега покренут кривични поступак, прозападни медији осим што су аутоматски кренули у кампању релативизације претњи, малтене захтевајући да се у име права на слободу говора, уврсти и право на слободу претњи.

• Правосуђе у доба Баба Ванге или како је Иван Милићевић постао заступник лица склоних насиљу

За разлику од тужитељке Љубичић, тужилаштво за сада није одбацило пријаву поводом претњи Стефановићу, али се медијски притисак врши, не због претње,  већ зато што је Стефановић уопште реаговао.

Случајеви Милице Љубичић, али и Ненада Стефановића,  огледало је правосудног стања у Србији, где институције које су контролисане од стране Загорке Доловац не служе правди и истини, него искључиво одбрани политичког интереса.

Софија Марић / Васељенка