ПРАВНИ АПСУРД! Три тужиоца, од којих се један НЕ НАЛАЗИ У СРБИЈИ, потписала наредбу о спровођењу истраге против Момировића и Весића!
Наредбу о против бивших министара Горана Весића и Томислава Момировића и још 10 људи који су се нашли на листи за хапшење заједно су потписала чак три тужиоца. Јасмина Милановић Ганић, Мирјана Јовановић и Александар Бараћ, овим не само да су начинили правни апсурд, него су донели документ који компромитује цео тужилачки систем. А да скандал буде потпунији, један од тужилаца чији потпис стоји на наредби чак није ни у Србији.
Наиме, наредба је потписана 2. августа а како ексклузивно сазнајемо Барац је Србију напустио дан раније, 1. августа, преко граничног прелаза на Аеродрому Београд, на путу ка Сардинији, где је отишао на одмор и где остаје до 8. августа.
Тужиоци Јасмина Миловановић Ганић, Мирјана Јовановић и Александар Барац на овај корак су се одлучили како би избегли индивидуалну одговорност за тужилачки линч против државних функционера. Реч је о правном нонсенсу, пошто тужилачко веће формирано ад хок, за разлику од судских већа која одлучују већином гласова, не постоји у правном систему Србије.
Одлуке у тужилаштву се не доносе групно, јер постоји јасна линија одговорности, односно именовани тужилац својим потписом стоји иза наредбе, као што стоји иза свих последица које она може произвести, али када ту наредбу потписује троје људи, не дајући никакво правно утемељење за такву одлуку очигледно је да је у питању унапред смишљен покушај заштите индивидуалне одговорности и својих позиција.
Осим што је овакав потез правно непостојећи и против уставан, он довољно говори о стању установе у којој се тужиоци више не усуђују да самостално стану из одлуке, да ли зато што су донекле свесни да је незаконито и да могу сносити последице, или, ако се има у виду како је конструисано решење о задржавању, нису сигурни ни шта су заправо урадили.
Но, у свему овоме треба имати у виду и ко су потписници овог скандалозног акта. Јасмина Милановић Ганић је проверени кадар Загорке Доловац и Миљка Радосављевића њене десне руке за постављање својих кадрова, у Тужилаштво за организовани криминал је послата управо како би координисала истраге у правцу смера који одговора врховној тужитељки.
Мирјана Јовановић је прошле године упућена, на захтев Младена Ненадић из Вишег јавног тужилаштва, у околностима које указују на потребу да се кадровски контролише све што може имати већу тежину у јавности.
Александар Бараћ чији потпис стоји, упркос томе што није физички могао да га стави , је име које је јавности добро познато као део блокадерског покрета. Наиме, Бараћ је као заменик вишег јавног тужиоца у Новом Саду, упућен у Тужилаштво за организовани криминал да води предистрагу за финансирање Железничке станице у Новом Саду.
О његовој пристрасности у истрази већ су писали медији који га означили као „блокадерског тужиоца“ , што након свих информација које су изашле у јавност говори у прилог чињеници да је истрага ишла током који је одговарао Младену Ненадићу и Загорки Доловац, а који је подразумевао да се кључни људи, директно повезани са блокадама, изузму из истраге.
Све троје су дакле пробрани кадрови, упућени у ТОК по унапред смишљеним договорима, из структура које не желе истраге, већ контролу над истрагама.
У Србији ни закон ни Устав не предвиђа постојање тужилачког већа, нема правосудног прописа који би оправдао овај правни апсурд, такав механизам постоји искључиво у судовима – судска већа. Овим поступком, група тужилаца је, из страха или по налогу, покушала да легализује колективну неодговорност и заштити себе од последица које овакво поступање неизбежно повлачи.
