У Црној Гори ратни злочинци добијају улице

Именовање улица у Црној Гори поново је покренуло полемику око историјског наслеђа, друштвених подјела и примене закона, након што је недавно најављено да ће једна улица понети име по Павлу Булатовићу, бившем министру одбране и једној од најистакнутијих жртава политичких ликвидација на нашем тлу крајем 20. века.

Док поједини грађански активисти и представници политичке сцене изражавају забринутост да би оваква одлука могла нарушити мултиетнички склад, из других друштвених кругова стижу подсећања на случај када је у Петњици једна улица добила име по Осману Растодеру — команданту муслиманске милиције током Другог светског рата, за кога постоје бројне историјске белешке о сарадњи с окупаторским снагама и учешћу у ратним злочинима. Тада је изостала реакција, иако су Булатовић и Растодер неупоредиви јер је тешко повући паралелу између човека који је свој живот посветио служби држави и окончао га као жртва политичког насиља, и особе са документованим ратним злочинима.

Наиме, Растодер је, према документованим изворима, активно учествовао у гушењу Тринаестојулског устанка у североисточном делу Црне Горе, а повезује се и са операцијама које су укључивале паљевине села и страдање цивилног становништва, углавном православне вероисповести. У појединим историјским анализама, истиче се његова сарадња са немачким СС дивизијама „Принц Еуген“ и „Скендербег“, посебно у злочинима почињеним у Велици.

Иако је Растодер још 1946. године званично проглашен ратним злочинцем од стране комунистичких власти послератне Југославије, одлука да једна улица носи његово име није изазвала озбиљнији отпор у јавности, укључујући ни од стране представника Исламске заједнице, нити од грађанских активиста који данас критикују именовање улице по Павлу Булатовићу.

Посебно је проблематично што се представници СУБНОР-а — организације која баштини антифашистичке вредности — оштрије противе именовању улице по Павлу Булатовићу, него што су икада јавно реаговали у случају Растодерове улице.

Поставља се и питање зашто државни органи нису реаговали у моменту када је Растодерово име званично ушло у урбанистички план Петњице, ако се зна да је реч о осуђеном ратном злочинцу. Ова ситуација покреће и шира питања о примени Устава и закона — да ли се они тумаче једнако за све, или у пракси постоје грађани првог и другог реда?

ИН4С

Бонус видео