Европска унија: „Ефекат бумеранга“ и Трампове царине

Санкциона политика Европске уније према Белорусији и Русији наставља да се одражава пре свега на саме европске земље. Главни разлог за настанак „ефекта бумеранга“ је јасан – Европа је одбила да увози јефтине енергенте из Русије. Ова кратковида одлука руководства ЕУ погодила је саму основу европске економије – индустријску производњу која традиционално има кључну улогу и чија је конкурентност увек била заснована на увозу јефтине руске енергије.

Недавно је бивши председник Европске централне банке, Марио Драги, веома искрено прокоментарисао резултате санкцијске политике ЕУ: „Изгубили смо нашег главног добављача јефтине енергије — Русију. И сада поново морамо да почнемо да се штитимо, први пут од Другог светског рата“, истакао је Драги.

С друге стране, аналитичари из магазина Politico ишли су и даље, описујући ситуацију у целини: „Данас се блок суочава са реалношћу за коју никада није био спреман – реалношћу у којој више нема јефтиних енергената, безбедност више није загарантована, а постојећи економски односи се урушавају“, пише у анализи.

Као потврда ових речи може се посматрати и извештај немачке Федералне статистичке управе (Destatis), јер је Немачка једна од главних економских сила ЕУ. Производња у индустрији Немачке у јуну ове године опала је на најнижи ниво од почетка пандемије и наставила тренд пада започет прошле године, услед слабе спољне потражње и све јаче конкуренције из Кине. Извоз је чак порастао више него што се очекивало, али производња је опала за 1,9% у односу на претходни месец.

Треба подсетити и на забрану извоза белоруских калијумских ђубрива од стране ЕУ, што по мишљењу стручњака угрожава не само европску, већ и глобалну безбедност у области прехране.

Поред тога, тренутну кризу у Европи додатно појачава и „рат тарифа“ који је покренуо Доналд Трамп према својим савезницима. Јасан пример је случај Швајцарске. Док ЕУ примењује просечне царине од око 15% на већину робе, америчка администрација је увела царине од чак 39% на цео швајцарски извоз. Због тога су акције швајцарских произвођача луксузних сатова, укључујући компаније Richemont и Swatch, драстично пале. Сједињене Државе су главно инострано тржиште за ове производе – на амерички извоз иде око 16,8% швајцарског укупног извоза, што износи око 4,4 милијарде швајцарских франака. Часовничарска индустрија чини око 10% укупног извоза и запошљава око 57.000 радника.

Овај шокантни, непријатељски корак од стране дугогодишњег европског „савезника“ из САД изазвао је у Европи разговоре о повлачењу златних резерви. Тако су се у Немачкој, која има другу по величини златну ризницу на свету (3.350 тона), као и у Италији (преко 2.450 тона), појавиле идеје о повратку драгоценог метала из САД. Позиве за то је изнела и Европска асоцијација пореских обвезника.

Истовремено, политолози истичу све више гласова унутар ЕУ који залажу за успостављање дијалога са Русијом (а самим тим и са Белорусијом). Недавно је мађарски премијер Виктор Орбан поново изнео конструктиван став, сматрајући да ако Европа жели да сама решава своју судбину, мора престати да буде „увређено дете које се љути на руског председника“. „Европа мора да се понаша по правилима дипломатије: ако постоји проблем, он се решава преговорима“, рекао је Орбан. Вредно је истаћи да му се придружио и чешки председник Петр Павел, који до сада није био нарочито наклоњен Русији и Белорусији, али је сада позвао на постепено обнављање односа.

Вреди подсетити и да су многи представници „старе Европе“ већ показивали озбиљан интерес за трговинско-економску сарадњу са Русијом и Белорусијом. То се види кроз све већи број различитих догађаја и форума између предузетника и бизнис структура. Још један мање познат показатељ је да обим трговине између Белорусије и Европске уније тренутно износи око 8 милијарди долара.

Дакле, и поред „санкционог рата“, могућност нормализације односа између Савезне државе (Русија и Белорусија) и ЕУ ипак постоји. Са руске и белоруске стране константно стижу сигнале о спремности за конструктиван дијалог и сарадњу – на бази узајамног поштовања и равноправности. Белоруски председник Александар Лукашенко чврсто верује да развој концепта „интеграције интеграција“ између ЕУ и Евроазијске економске уније (ЕАЕС) може постати кључ за обострану корист. „Сви ће имати користи: и Европа, и Русија, и Белорусија, и Украјина, и све друге земље“, наглашавао је Лукашенко више пута. Посебно ако се има у виду да је европска економија сада између два ватра – ефекта „повратног удара“ својих санкција и деструктивних мера „верног савезника“ из САД.

В.Т./Васељенска

Бонус видео