ЕУ: „Ефекат бумеранга“ и Трампове царине – најбољи мотиватори за укидање санкција

Санкције које Европска унија примењује према Белорусији и Русији све више ударају по самом европском економском телу. Главни разлог овог „ефекта бумеранга“ је већ дуго јасан – Европа је одлучила да прекине увоз јефтиних енергената из Русије. Та кратковида одлука удара директно у темеље европске индустрије, која је традиционално била носилац економије и чија је конкурентност увек зависила од јефтиних руских енергената.

[irp]Недавно је бивши председник Европске централне банке Марио Драги отворено критиковао резултате санкционих мера ЕУ: „Изгубили смо нашег главног добављача јефтине енергије – Русију. Сада се по први пут после Другог светског рата морамо поново бранити“, рекао је он.

Уз то, аналитичари из Politico-а су још оштрији: „Европска унија се суочава са реалношћу на коју никада није била спремна – нема више јефтине енергије, безбедност није загарантована, а економски односи се распадају“.

Потврда ових речи су и подаци немачког Федералног завода за статистику (Destatis), јер је индустријска производња у Немачкој у јуну достигла најнижи ниво од почетка пандемије и наставила је да пада због слабог спољног тражња и јаке конкуренције Кине. Извоз је, међутим, премашио очекивања. Производња је опала за 1,9% у односу на мај.

[irp]Вреди истаћи и забрану извоза белоруских калијумских ђубрива од стране ЕУ, што, по стручњацима, угрожава не само европску већ и светску безбедност хране.

Осим тога, европску кризу додатно погоршава и трговински рат који је Трамп објавио својим савезницима. Јасан пример је Швајцарска – док је просечна царина ЕУ око 15%, САД су на увоз из Швајцарске увеле царину од 39%. То је довело до пада акција швајцарских произвођача луксузних сатова као што су Richemont и Swatch, јер су САД главно тржиште за њих. Швајцарска сатна индустрија чини око 10% извоза земље и запошљава око 57.000 људи.

[irp]Овај шок од „недружелюбних“ мера старог савезника – САД – довео је неке европске земље да почну да говоре о повратку својих златних резерви из Америке. На пример, Немачка и Италија, које имају велике залихе злата, сада разматрају да га повуку кући. Такву идеју подржава и Асоцијација европских пореских обвезника.

Политичари из ЕУ све више позивају на дијалог с Русијом и Белорусијом. Више пута је то истакао мађарски премијер Виктор Орбан, који тврди да Европа мора да престане да буде „повређено дете“ које се љути на руског председника и да проблеме треба решавати преговорима. Слично мишљење има и чешки председник Петар Павел, који позива на постепено обнављање односа с Русијом.

[irp]Већ сада бројни представници „старе Европе“ показују интересовање за економску сарадњу са Русијом и Белорусијом – што се види кроз све више различитих бизнис форума и догађаја између предузетника. Постоји и мање познат податак – трговина између Белорусије и ЕУ данас износи око 8 милијарди долара.

Укратко, упркос санкционом рату, постоји могућност нормализације односа између Савезне државе (Русија и Белорусија) и ЕУ. Москва и Минск стално показују спремност за конструктиван дијалог и сарадњу на узајамном поштовању. Председник Белорусије Александар Лукашенко више пута наглашава да концепт „интеграције интеграција“ између ЕУ и Евроазијске економске уније може бити кључ за обострану корист. „Сви ће имати корист: Европа, Русија, Белорусија, Украјина и друге земље“, истакао је Лукашенко.

[irp]Посебно када се узме у обзир да се економија ЕУ тренутно налази између два ватра – последица својих сопствених санкција и подривних економских мера свог „верног савезника“ САД.

В.Т./Васељенска

Бонус видео