Иран: власт тражи „пресељење“?

Шта се крије иза жеље да се престоница пресели из Техерана?

[irp]На седници Владе Исламске Републике Иран, председник Максуд Пезешкиан изјавио је да је ситуација у Техерану, граду са 15 до 20 милиона становника, постала „неодржива“. Узрок су проблеми са пренасељеношћу, недостатком воде и струје, као и озбиљна еколошка криза. Поред тога, град се налази у зони високе сеизмичке опасности.

Према Пезешкиановим речима, неопходно је преместити престоницу на југ, ближе Персијском заливу, у регион Макран у покрајини Систан и Белуджистан на обали Индијског океана. За потенцијалне локације се разматрају градови Бендер Абас, Бушир и Бендер Ленге.

Председник о овој теми говори већ трећи пут, што указује на озбиљност намера. Први пут је помињао идеју о пресељењу престонице још у септембру прошле године, одмах након ступања на дужност, а предлог је имао и значајну подршку. Како он, тако и његови присталице сматрају да ће тај потез повећати конкурентност земље, олакшати транспорт сировина и готових производа између јужне обале и централних делова Ирана, као и подстаћи трговину са суседним државама и привући инвестиције.

[irp]Вреди подсетити да идеја о пресељењу престонице није нова и да се у врховима иранске власти разматра још од прошлог века. Шах Мохамед Реза Пахлави је сматрао да је Техеран превише близу совјетске границе, те да је због тога рањив у случају сукоба са СССР-ом. И његови амерички савезници су инсистирали на формирању нове престонице.

Тема је била актуелна и касније. Врховни вођа Али Хамнеи је такође подржавао ову идеју. За време председника Махмуда Ахмадинеџада, пројекат је добио одобрење Исламског савета, али је одложен због бројних проблема, укључујући финансијске.

[irp]Данас су ти проблеми још већи, а извори финансирања у условима економских санкција и политичке изолације Ирана су непредвидиви. Ипак, власт настоји да пројекат реализује с растућом упорношћу. Зашто?

Проблеми Техерана и могућа решења

Техеран је постао престоница Персије 1788. године, а пре тога главни градови били су Исфахан, Казвин, Шираз и Хамадан. Ипак, сваки пут када би владар био незадовољан, долазило је до великих пресељења.

Техеран је град богат историјом и културом, с раскошним дворцима, џамијама и кулом. У њему се могу видети трагови руских утицаја: железничку станицу и палату Шамс Пахлави пројектовао је Владислав Городецки, а градску управу и универзитет по цртежима Николаја Маркова.

[irp]Године 1829. у Техерану је страдао руски амбасадор Александар Грибоедов, а 1943. је одржана чувена Техеранска конференција на којој су се састали Сталин, Черчил и Рузвелт.

По мишљењу неких стручњака, проблеме Техерана могу решити ефикасније локалне власти. Међутим, председник је уверен да све што се ради у овом тренутку „једино одлаже неизбежно“. По њему, нова престоница ће омогућити боље искоришћење потенцијала суседних земаља са којима је потребно проширити економску сарадњу.

Ризици и недоумице

Премештање престонице је изузетно скуп и „мрачан“ пројекат, чије последице није могуће у потпуности предвидети. Није јасно с каквим ће се проблемима сусрести архитекте, градитељи и планирачи. Ко може гарантовати да неће настати још један огроман проблематичан град?

Светска историја познаје бројне премештаје престоница – неки су били успешни, а неки неуспешни. Тренутно се у Египту гради нова административна престоница – Нови Каиро, удаљен око 45 километара од Каира који има 22 милиона становника. Он се суочава са сличним изазовима као и Техеран, а пројекат вреди око 60 милијарди долара.

Међутим, Египат има значајне спољне инвеститоре из Кине и богатих блискоисточних земаља, што Иран нема због санкција и изолације. Ипак, пројекат „града-врта“ је у току и то није потпуно нереално.

Политичке и безбедносне позадине

Прави разлог може бити да Корпус стража исламске револуције (КСИР), главна потпора режима, жели да обезбеди себе и друге државне институције удаљавањем од жаришта незадовољства која традиционално избијају у Техерану.

Ново седиште требало би да буде далеко од великих градова, у изолованом региону Макран. У случају немира у Техерану, власт би била под заштитом војних база у близини новог центра.

[irp]Међутим, постоји и опасност да, ако избију немири широм земље, власт из нове престонице буде само посматрач без могућности утицаја, као „робинзонада“ власти далеко од стварности.

Још једна верзија каже да КСИР подржава пројекат зато што ће њему блиске компаније које се баве нафтом, грађевином и финансијама добро профитирати.

И на крају, најједноставнија теорија: Пезешкиан је покренуо тему пресељења престонице како би скренуо пажњу јавности и важних људи са других, још озбиљнијих проблема. Уз то ће видети ко је за, а ко против. Оне против нове престонице вероватно неће уврстити у пројекат и оставиће их у старом Техерану — својеврсна „чистка“ редова.

В.Т./Васељеска

Бонус видео