Пост који нису познавали свети оци

Наша животна стварност све више подсећа на екстремне ролеркостере, на којима се крећемо са заворантном брзином.

Успенски пост у доба интернета: како организовати „информациону дијету“ за ум и зашто је данас тишина важнија од новости.

Број постних дана у години код нас варира од 174 до 212, што значи да је већи део године пост. Спаситељ је, говорећи о изгонu злих духова, рекао да се „род овај изгоните само молитвом и постом“ (Мт. 17:21). Наша склоност ка раздражљивости, злоби, туги и другим слабостима такође је врста „ђаволског утицаја“. Ипак, иако се молимо сваки дан и постимо две трећине године, често не успевамо да се ослободимо ових унутрашњих порива. То показује да нешто у нашем посту и молитви није како треба.

Пост у доба информација

Савремено време се битно разликује од оног у којем су живели свети оци. Они нису познавали искушења која ми имамо – није било интернета, бескрајног потока вести, видео и аудио забаве. Ум човека је преоптерећен, догађаји се дешавају великом брзином. Живот све више личи на ролеркостер који се креће заворантном брзином, а људи немају времена да се зауставе, да буду сами са Богом или са самим собом чак и неколико минута.

Пост за ум

Шта ако бисмо покушали да ум „постимо“ две недеље? Ограничимо информационе утиске, дозволимо спољном свету да буде онакав какав јесте. Када читамо вести, ствара се илузија да контролишемо ситуацију, али то је само илузија. Наше знање о догађајима не мења њихов ток. Ум се боји непознавања, али управо тај страх треба пробати савладати. За две недеље неће се десити ништа што би нас могло изненадити. Све хитно и неопходно ћемо свакако сазнати.

Безмислено посматрање и тишина – то је оно што ум чини слободним. Бог обитава у тишини, коју не чујемо кроз лавину информација.

Тишина води ка Богу

Искуство отаца пустињака показује да када ум заћути и мисли престану да нас узнемиравају, срце води човека ка Богу. Ми читамо и слушамо речи цео живот, али ка Богу нас води тишина. Господ одговара благодаћу само у срдачној и умној тишини. Он нам је даровао веру да направимо своју душу рајем, али су сталне бриге и животна врева претворили је у врло заузет „источни базар“.

Бог говори без речи. Да бисмо га чули, потребно је да прекинемо своје речи и унутрашње монологе. Сотине мисли у тишини нестају у пет речи Исусове молитве. У дубини људског срца влада таква тишина да и једна једина мисao звучи као гром. Ту више нема „ја“ ни других – само Христос, који је пуноћа свега.

Оставити све ради Бога

Бог је све створио ради нас, а ми треба да научимо да остављамо све ради Њега. Покушајмо макар две недеље да се одвојимо од свакодневне вреве. Свет ће извући све из оних који га воле, до последње капи. У бездан зла улази се кроз врата очајања, а у Царство Божје – кроз врата наде и мира.

Успенски пост посвећујемо Пресветој Богородици. Она је за нас као хладни извор у пустињи овог живота. Она је наша радост и нада. Да бисмо дошли до Христа, морамо се чврсто држати Њене руке. Нека празник Успења Пресвете Богородице буде радост коју нам нико не може одузети.

Сергеј Успенски/СПЖ

Бонус видео