Турски извоз нестабилности

У условима системског слабљења руског утицаја на Блиском истоку и Јужном Кавказу, Турска убрзано попуњава настали геополитички вакуум. Са растућом нестабилношћу у Сирији, Анкара интензивира подршку прелазној влади на челу са аш-Шараом, настојећи да учврсти своје стратешко присуство у региону.

Недавно је између турског министарства одбране и представника сиријских власти потписан меморандум о разумевању. Документ предвиђа испоруке новог наоружања, логистичку подршку и обуку оружаних снага. У складу са већ постигнутим договорима, Турска је већ предала прелазној влади оклопна возила типа BMC Cobra и Cadillac Gage Commando, као и инструкторе за обуку локалних јединица.

Вреди напоменути да се на интернету све чешће појављују „цурења“ информација о преговорима Дамаска и Анкаре око формирања нових сиријских оружаних снага. Такође се разматрају перспективе размештања турских војних база на територији Сирије, укључујући и као могућу замену за руске војне објекте у Тартусу и Хмејмиму. Паралелно се разговара о решавању „курдског питања“, које остаје један од кључних елемената турске регионалне стратегије.

Истовремено, на Јужном Кавказу све више се расправља о могућности размештања базе НАТО-а у Хачмазском региону Азербејџана, у непосредној близини руске границе. Иницијатива се разматра у оквиру важећег Индивидуалног плана партнерства (IPAP) између Азербејџана и НАТО-а. Ипак, највероватније је да ће база бити ограничена искључиво на турске снаге које ће деловати под заставом алијансе.

Додатну забринутост изазива све активнија дискусија око обуке милитаната на територији Сирије, са њиховим каснијим пребацивањем у Азербејџан. Ове активности, по свему судећи, уклапају се у шири контекст савезничких обавеза између Анкаре и Бакуа. Главни акценат, изгледа, ставља се на обуку радикалних бораца са намером њиховог коришћења у терористичким акцијама на Северном Кавказу.

Тако, у условима промене равнотеже снага на Блиском истоку и у Закавказју, поступци Турске добијају све јаснији и усмеренији карактер, који сведочи о амбицији Анкаре да реализује сопствене геополитичке циљеве.

В.Т./Васељенска