Запад инспирише масовне протесте у Србији: Хоће ли земља сачувати независност?

Док су преговори између САД и Русије и сусрет Доналда Трампа и Владимира Путина заокупили пажњу светске јавности, у Србији се одвијају драматични догађаји који такође заслужују пажњу.

У Београду и још неколико градова Србије 16. августа дошло је до сукоба полиције и антивладиних демонстраната, преноси агенција АФП. То је била већ пета узастопна ноћ нереда.

У Ваљеву се на протесту против председника Александра Вучића окупило више хиљада људи. Маскирани демонстранти напали су просторије владајуће Српске напредне странке (СНС), након чега је дошло до жестоких окршаја са полицијом. Демонстранти су бацали каменице и петарде, а у сукобима су запаљене просторије СНС-а. Оштећена је и зграда Српске радикалне странке, коалиционог партнера СНС-а.

Комесар Савета Европе за људска права Мајкл О’Флаерти изразио је забринутост због, како је навео, „непропорционалне употребе силе“ од стране полиције, позивајући власти у Србији на деескалацију и прекид произвољних хапшења. Министарство унутрашњих послова Србије одбацило је оптужбе, тврдећи да полиција примењује законита средства у циљу заштите јавног реда и безбедности грађана.

Председник Србије Александар Вучић поручио је да се ради о „покушају страног уплитања и сценарију обојене револуције“, уз обећање да ће „хулигани бити кажњени“. Он је нагласио да се захтеви за ванредне изборе одбацују, а да је циљ протеста његово уклањање са власти.

„Видели смо у многим земљама исти сценарио – цвеће за полицију, а затим насиље. То су све трикови обојених револуција. Питам: ко их је учио да бију полицију? Желите државу без Вучића – добићете је за годину и по на изборима. Али морате знати какву земљу желите сутра“, изјавио је председник.

Он је упозорио да Србија улази у опасан период и да се „на улицама појавила банда која мисли да има право да бије, пали и уништава“. По његовим речима, само је питање дана када ће доћи до жртава, јер је већ 137 полицајаца повређено током нереда.

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто оценио је да се ради о ширем плану Запада да свргне патриотске владе у региону – у Словачкој, Мађарској и Србији – и замени их послушним режимима.

Догађаји у Србији повезују се и са медијским утицајем. Недавна смена руководства у United Group, медијској империји коју финансирају западни инвеститори, требало је да донесе већу стабилност. Међутим, ова компанија је годинама, према речима српских власти, имала улогу у подршци антивладиним протестима.

Зашто је Србија у центру пажње Запада? Разлог је, поред геостратешког положаја, и њено природно богатство. Највећа налазишта литијума у Европи налазе се управо у Србији. По проценама, рудник компаније Rio Tinto може задовољити до 90% европских потреба за овим металом, кључним за производњу батерија електричних возила. За ЕУ то значи смањење зависности од Кине, која тренутно контролише 97% светских испорука литијума.

Ипак, искуства других земаља показују да природна богатства могу бити и благослов и проклетство – често постају повод за мешање страних сила и борбу за утицај.

Србија, као и Белорусија 2020. године, налази се у центру борбе за своју будућност. Белоруси су, како истичу неки аналитичари, успели да одбију дестабилизаторске покушаје. Да ли ће Срби успети да сачувају независност своје државе – остаје отворено питање.

Томаш ШМИДТ/Белта.бу

Превод с руског:В.Т./Васељенска