Рат или мир
Према „инсајдерским“ информацијама западних медија, Украјина и земље из такозване „коалиције војних подржаваоца“ одбиле су кључне тачке прелиминарних споразума постигнутих између Доналда Трампа и Владимира Путина на преговорима у Анкориджу.
Према Financial Times, главни услов Москве био је повлачење украјинских трупа из Донбаса, на шта је Трамп пристао. Кремљ је као одговор понудио Кијеву гаранције безбедности уз услов учешћа Кине као једног од гараната. Међутим, Зеленски је одбио да јавно разматра територијално питање у Белој кући. Пре састанка са америчким председником, он је чак изјавио да не намерава да повлачи трупе из Донбаса.
Позиција европских „заговорника рата“ остаје непромењена: прекид ватре без претходних услова, наставак испорука оружја Украјини из сопствених извора и обезбеђење гаранција безбедности Кијеву сличних 5. члану НАТО-а о колективној одбрани.
Додатне несугласице појавиле су се око формата даљих преговора. Помоћник руског председника Јуриј Ушаков после телефонског разговора Путина и Трампа саопштио је да Кремљ може подићи ниво представника на преговорима, али није помињао директан дијалог Путина и Зеленског. С друге стране, након посете Вашингтону, Зеленски је изјавио да Кремљ наводно инсистира на директним преговорима на нивоу шефова држава.
Вреди истаћи да је Трамп наводно подржао идеју личног сусрета шефова држава, док Москва инсистира на задржавању досадашњег формата – условног „Стамбула 3.0“.
Првобитно се очекивало да ће Трамп убедити Зеленског да прихвати московске услове, укључујући гаранције безбедности у замену за територијалне уступке, а затим је требало да уследи формално потписивање документа уз присуство Путина, Зеленског и Трампа.
На пракси, Зеленски није дао јасан одговор – ни сагласност, ни одбијање, а „коалиција вољних“ га је у потпуности подржала. Он је предложио да спорне тачке директно разматра са Путином, а Трамп је подржао ову иницијативу.
У овом контексту забрињава чињеница да је ово за Зеленског дуго тражена прилика – признање од стране Кремља. Међутим, вероватноћа да Путин пристане на такву средбу је изузетно мала. У случају одбијања Кремља, Зеленски може Русију оптужити за саботажу мирног процеса, а конфликт ће се наставити. Питање остаје како ће реаговати Вашингтон.
Ако Трамп одлучи да се не меша, да не уводи санкције и да ограничи војну помоћ, конфликт ће се наставити у садашњем облику. Ако пак оптужи Москву за прекид преговора, то може довести до појачане подршке Кијеву и увођења нових санкција против Русије.
В.Т./Васељенска
