Крај СТО: САД разарају систем међународне трговине који су сами изградиле

Постоје знаци заласка старе системе међународних економских односа.

Након инаугурације Доналда Трампа за председника САД у јануару 2025. године, почели су гласини о могућем повлачењу САД из Светске трговинске организације (СТО). То се догодило у контексту одбијања америчког руководства даље учествовање у Светској здравственој организацији.

У априлу 2025. године у Представничком дому Конгреса САД представљен је законски предлог о изласку из СТО. Још раније, у марту, САД су суспендовале финансијске доприносе СТО, што је изазвало забринутост лидера других земаља и економиста широм света. Буџет СТО у Женеви за почетак 2025. године износио је 205 милиона швајцарских франака (232,1 милиона долара), а САД су требале обезбедити око 11% буџета, у складу са уделом у светској трговини.

[irp]Економисти су још раније указивали да би СТО могла доживети крај, јер водеће светске економије могу напустити организацију. Још 2016. године на Светском економском форуму у Давосу подизано је питање могућег изласка САД из СТО и његових последица.

Период највеће забринутости често је повезан с доласком Доналда Трампа у Белу кућу. Ако се током првог мандата то није успело реализовати, сада је реалније. Јер увођење тарифa не одговара правилима СТО.

Иако је и за време Бајдена у САД било речи о кризи ове организације, која се доводила у везу са падом светске трговине због пандемије, постојала је нада за њен опоравак.

Ранија стагнација СТО поклапала се са растом регионалних трговинских споразума, као што су CPTPP (Транстихоокеанско партнерство) и RCEP (Регионални свеобухватни економски партнерски споразум).

Сада, међутим, риторика у САД да је СТО застарела и не одговара савременим реалностима постаје све снажнија. Поред тога, у Стејт департменту и Белој кући тврде да Пекинг користи СТО како би подривао економске интересе САД. Логично је, тврде, напустити организацију и следити сопствена правила, што Трамп сада и чини, ослањајући се на слоган „Америка пре свега“.

[irp]Кина је више пута подносила тужбе против САД преко СТО, указујући на кршење правила од стране Вашингтона. 2023. године оцењено је да прекомерно кршење правила СТО од стране САД штети нормалном светском поретку и међународној стабилности, а такође наноси штету репутацији самих САД.

Центар за стратешке и међународне студије у Вашингтону указује да статус Кине као „развијајуће земље“ додатно повећава тензије унутар СТО. Око две трећине чланица СТО, укључујући Кину, сматрају себе развијеним земљама како би добиле „посебан и диференцирани режим“, што им даје низ привилегија. САД су предложиле реформе које би пооштриле ове критеријуме, али Кина се удружила са другим земљама како би одбранила своју позицију.

Фактички, СТО је постала платформа где већина земаља може вршити притисак на САД и друге земље Г7. То показују и поступци Бразила, који је у августу 2025. поднео тужбу против САД због увођења 50% тарифа.

Последице изласка САД из СТО могу бити:

Економске: могућност слободнијег увођења тарифа у САД, али и ризик од реципроцитетних мера које штете америчким извозницима;

[irp]Трговинске: угрожавање постојећих трговинских односа и смањење страних инвестиција;

Међународне: измена баланса снага у светској трговини и ослабљивање утицаја САД;

Правне: СТО омогућава решавање спорова, што без ње америчким компанијама отежава заштиту интереса.

Дисфункција СТО удара по систему који су САД саме изградиле. Иако Трамп покушава компензацију тарифним мерама, то дугорочно може штетити Вашингтону, стварајући кризу поверења и убрзавајући процес дедоларизације.

[irp]Мајкл Фроман, председник „Савета за међународне односе“, оцењује:

„Глобални трговински систем, какав смо знали, мртав је. СТО практично престала да функционише јер није способна да преговара, контролише или осигура испуњавање обавеза својих чланова… Ако Вашингтон настави овим курсом, последице ће бити катастрофалне, посебно имајући у виду кинеске мере субвенционисања, хищничке извозне политике и економског принуде.“

Фроман упозорава на озбиљне потресе не само за светску економију, већ и за саме САД, које су током последњих 30 година имале значајне привилегије од рада СТО.

[irp]За Русију, због западних санкција, смањење улоге СТО није толико забрињавајуће. Москва је више заинтересована за нови систем у оквиру БРИКС-а и других организација, који обезбеђује равноправност свих учесника.

С крахом СТО поставља се и питање будућности УН, која већ дуго пролази кроз институционалну кризу. Можда је време за дубоку реформу и нову платформу за светску политику засновану на више полова и узајамном поштовању.

В.Т./Васељенска