ОЧЕКИВАНЕ РЕАКЦИЈЕ НА РУШЕЊЕ СПОМЕНИКА РАТНОМ ЗЛОЧИНЦУ У ПЛАВУ

Рушење нелегално подигнутог споменика Јусуфу Челићу – доказаном злочинцу – изазвало је снажне реакције мјештана Плава и Гусиња, посебно на друштвеним мрежама, гдје дио локалних структура покушава да га представи као „јунака“ и „спасиоца“. Док држава спроводи закон и уклања бесправни објекат, поједини грађани у свом револту иду толико далеко да оптужују властите сународнике за издају и служење Андрији Мандићу.

На Фејсбук страници Плав Гусиње.ме објављена је порука у којој се прозивају локални функционери, попут директора Комуналног предузећа Фахрудина „Фујка“ Дервишевића, који је означен као главни кривац за уклањање споменика. За њега кажу:

„Докази су ту – погледајте фотографију. Ево га, директор Комуналног предузећа, Фахрудин “Фујко” Дервишевић-бивши кадар ДПС-а, Партије за Гусиње, Социјалдемократа, а данас у Бошњачкој странци. Човјек са купљеном дипломом, члан Муслиманског вијећа, и послушник који је некад, по налогу тадашњег министра полиције Мевлудина Нухоџића, радио на томе да се Бошњаци на попису изјашњавају као Муслимани. Исти тај Фујко сада командује радницима да скину име и успомену на поштеног човјека Јусуфа Чељаја! Ако овако наређује са купљеном дипломом – замислите како би тек командовао да има праву диплому?!“

Аутори објаве не крију ни кога сматрају политичким „режисером“ овог посла:

„Некад су домаћи издајници дали Џафера Никочевића, а данас Фујко даје главу Јусуфу Чељу – све по диктату Андрије Мандића.“

Као и обично у Црној Гори, умјесто рационалног дијалога, на сцену ступају тешке ријечи и оптужбе за „издају“. Предсједник Општине Гусиње, Санел Балић, прозван је као „експерт за помфрит и кромпире“, човјек без става, „који је покупио тактику од Драже Ибрахимовића – ћутање, чекање и климање главом“.

У коментарима на ову објаву јасно се види колико дио јавности покушава да Чељаја представи као спасиоца, иако је историјска истина далеко од такве романтизоване слике. Један корисник пише:

„Кажу да је Људина био! Спреман је био и голурк бранити свој ватан и своје комшије од окупатора! Данас нас Плав-Гусиња сигурно неких не би било… Они који су боље знали, требали су стати пред овај чин нељудскости!“

Други иде и корак даље, пријетећи:

„Боље да што прије награди тај споменик! Ако мислиш да остане твоја фамилија жива јер си великога јунака срушио споменик…“

Многи не крију да им је већа брига шта ће рећи Андрија Мандић него како ће јавност гледати на покушај ревизије историје. Један коментатор отворено поручује:

„Људи, је ли ово реално да има оволико бошњачких слуга Андрији Мандићу… Какав је то градоначелник који не зна да скида главу браниоцу Гусиња од србо-четничког ножа? Какви су ово изроди бошњачког народа…“

Овакве ријечи најбоље показују колико је питање прошлости у Плаву и Гусињу и данас живо, и колико се лако буди дух подјела и мржње. Све то долази у тренутку кад Црна Гора покушава да гради институције и владавину права, али се локалне елите више баве личним обрачунима и митологизацијом ликова из прошлости.

И док једни јасно виде да је ријеч о рушењу бесправног споменика човјеку чије име буди сјећања на крваве странице историје, други, како је закључено у једном коментару, сматрају да је то „издаја – чиста и јасна“.

ИН4С