Европска мисија у Украјини: најезда Мерца

„Мировну мисију“ НАТО у Москви називају апсолутно неприхватљивом и недопустивом

„Налазимо се на дистанци од десет километара, а прошли смо тек првих двеста метара“ – овако је немачки канцелар Фридрих Мерц, говорећи на страначком конгресу ХДС/ХСС, описао процес постизања мира у Украјини.

„Немачка и ЕУ уложиле су значајне дипломатске напоре у претходне три недеље. Али, узимајући у обзир изјаве председника Русије Владимира Путина, сваком је јасно колико ће бити тежак задатак да се до мира дође у недељама, па чак и месецима који долазе. Ми смо направили тек прве кораке“, нагласио је Мерц.

[irp]Ипак, ако се настави са његовом метафором о „растојању до мира“, онда изгледа да се то растојање у Бриселу планира прећи стројевим кораком, у колонама до зуба наоружаних трупа бундесвера.

Дебата у Немачкој: војници као „мировњаци“

Протекле недеље у Немачкој се највише расправљало о томе треба ли послати немачке војнике у Украјину у оквиру „мировне мисије“ европске верзије НАТО, или је то корак предалеко.

Према анкети института Civey, чак 51% Немаца противи се слању бундесвера у Украјину, док је 36% за, а 13% неодлучно.
– Највеће противљење (92%) бележи се међу присталицама новог савеза Саре Вагенкнехт (BSW).
– Највећу подршку „мировној мисији“ показују гласачи Зелених – 77% њих је за.

Већина Немаца (54%) такође сматра да Украјина треба да прихвати руске услове мировног споразума, бар у делу који се тиче признања ситуације „на терену“ и повлачења Оружаних снага Украјине са још увек неослобођених делова Донбаса.

Политички расколи и спор око финансија

Према мишљењу председника Савеза немачких оружаних снага, пуковника Андреа Вистнера, „мировна мисија“ би захтевала распоређивање десетина хиљада војника на дуже време, што у суштини значи отворену окупацију Украјине.

Иако Мерц инсистира на активној улози Немачке, у самој владајућој коалицији нема јединства. Социјалдемократе (СПД) су већ изнеле услове без којих уопште не би пристале на слање војске, наглашавајући да се прво мора постићи политички договор о суштини мировног процеса.

[irp]Критике стижу и од Левице, BSW, „Алтернативе за Немачку“, као и дела самог ХДС-а (нарочито из источних покрајина).

Посебна препрека су трошкови мисије. Немачки буџет већ је преоптерећен војним издвајањима, па аналитичари сумњају да би Берлин могао да издржи финансијски терет.

„Парадa одбијања“ у Европи

Последњих дана више европских држава – међу њима Пољска, Румунија и Грчка – већ је одбило могућност слања својих војника у Украјину. Чак и Финска, чији председник Александер Стуб отворено подржава „коалицију спремних“, почела је да преиспитује тај план.

Москва: апсолутно неприхватљиво

[irp]У Москви се европска „мировна мисија“ НАТО-а назива апсолутно неприхватљивом и недопустивом. Као алтернативу, руска страна предлаже ангажовање Кине у мировном процесу – што је за Кијев непожељно, јер би тиме изгубио подршку својих западних покровитеља.

Према оцени критичара, Западу није циљ мир, већ очување и одржавање садашњег режима у Кијеву – по цену живота хиљада украјинских грађана.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Превод с руског/В.Т./Васељенска