Министар просвете: Разрешење 25 директора школа није политичка одмазда, већ законита мера

Министар просвете каже да је 25 директора основних и средњих школа разрешено дужности, што је око 1,3 одсто од 1.680 школа у Србији, док је у претходном периоду њих 75 из различитих разлога поднело оставку

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је све спремно за почетак нове школске године и да је циљ министарства које води да образовни процес у потпуности буде одвојен од политике, као и његова нормализација на свим нивоима.

„Наша основна порука је нормализација образовног процеса. Дакле, наставни процес у смислу извођења активне наставе. То значи рад са ученицима, у учионицама и ван њих, провере знања у складу са наставним плановима и програмима који су познати свим наставницима и свим наставничким већима. Исто то на нивоу средње школе“, рекао је Станковић за РТС.

Додао је да се надају да ће и у високом образовању доћи до нормализације рада у високошколским установама од 1. новембра, када почиње академска година.

„Да ли неко жели да учествује у томе или не, то је на њему да процени и да одлучи. Министарство просвете и Влада Србије ће се према свакој одлуци запослених и према одлуци ученика или студената односити у складу са законом. Ја бих волео да верујем у то да ћемо функционисати нормално и да ћемо све оне недостатке из претходне године успети да отклонимо“, истакао је министар.

Додао је да је против политизације образовног процеса.

„Политички проблеми, тамо где постоје, треба да се решавају дијалогом и у институцијама система, у јавности, полемиком, разговорима међу политичким актерима, али укључивати, пре свега, малолетну децу, је потпуно погрешно и ми ћемо гледати на све законите начине да тако нешто спречимо“, поручио је Станковић.

Према његовим речима, сва разрешења директора школа која су се догодила у протеклом периоду су у медијима страшно исполитизована и, како тврди, не ради се ни о каквим репресивним мерама. Навео је да је од 1.680 средњих и основних школа у Србији у свега у 1,3 одсто, односно у 25 школа, дошло је до разрешења.

„Свако разрешење било је базирано на одговарајућим извештајима просветне инспекције и засновано на врло јасном уочењу неправилности у обављању службе управитеља школа. Што се тиче директора, 75 њих из различитих разлога поднело је оставке у претходном периоду. То је такође занемарив проценат имајући у виду заиста врло висок број средњих и основних школа које постоје. Дакле, негде око 2-3 одсто њих је дало оставке, остали су разрешени“, рекао је Станковић.

Kако је рекао, замењено је око стотинак људи од 1.680 средњих и основних школа, што, како неводи, не представља никакве репресивне нити осветничке мере.

„Негде се ствари дешавају тако што неко из личних разлога различите природе поднесе оставку, а неко просто буде разрешен због неправилности у обављању службе. Нема ту ничег спорног на начин на који се то истиче“, рекао је Станковић.

Говорећи о ОШ „Павле Савић“ у Миријеву на Звездари из које су му упутили писмо у коме се каже да сутра неће почети школска година, Станковић је навео да су запослени у тој школи захтевали извештај да би се уверили у разлоге због којих је садашњи директор разрешен.

Према његовим речима сутра ће у основним школама у клупе први пут сести 75.000 првака а у средње школе 62.000, док укупан број ђака износи 550.000.

Што се тиче броја ученика у одељењима рекао је да је министарство у сталном процесу у коме покушава да оптимизује рад школа.

„Наравно има ситуација где због миграције просто немате довољан број ученика. Само у специфичним случајевима одобравају се такозвана патуљаста одељења. Нажалост, у тим срединама које су мултиетничке, где рецимо имате мањи број српске деце, као што је у случај Прешева, ми смо морали да правимо та патуљаста одељења. Негде због неактивности, односно дисфункционалности образовног система, имате мањи број ученика у неким гимназијама у Србији, па се појавило за једну мању гимназију негде у околини Kрагујевца, седморо, ту не можемо да омогућимо патуљасто одељење јер је за то потребно 15 ученика, па ће онда ти ученици морати да иду у неко друго место или у неку другу школу“, рекао је он.

Истакао је да се то прати и да су процеси систематизације и ресистемизације у структурној организацији образовног система врло динамични и на њих не може да се реагује одмах али да сектори који се баве тиме, пре свега школске управе, врло будно прате ситуацију и према броју ученика ће се наставити и организација одељења.

Kада је реч о примањима просветних радника о чему се обично прича пред почетак школске године рекао је да се стигло врло близу испуњења обећања да просечна плата у просвети буде једнака републичком просеку и да их дели само пар стотина динара.

„Радимо на томе. Ове године је било секторско повећање за јавни сектор 11 одсто у јануару, осетило се у фебруару. Онда је у марту било повећање од пет одсто а сада ће бити ново повећање од пет одсто за месец дана. Дакле, радимо на томе да у границама економског стања у држави што више побољшамо положај просветних радника. Просечна плата у просвети је 105.590 динара а републички просек нешто већи од 106.000 динара“, рекао је он.

Додао је да ће се гледати, у зависности од економског потенцијала и развоја земље, од раста бруто домаћег производа да се плате у просвети повећају изнад просечне републичке плате.

„Чини ми се да просвета треба да има већу плату него што је просечна, али то не зависи само од просвете, већ од укупних економских карактеристика“, истакао је Станковић.

RT