Антић: Универзитетска блокада пропала, не могу се блокадама решавати проблеми у држави

Историчар и професор Филозофског факултета Чедомир Антић оценио је данас да је универзитетска блокада пропала не држањем „нестудената” у блокади којих је много мање него што је то представљено, већ држањем професора који нису били спремни на било какву жртву, и поручио да је веома лоше да се сада блокадама сваки пут решава питање погинулих или изборне крађе.

„Поред тога што Срби не воле неизвесност и радије ће радити за сигурних 200 евра него да се боре за 2.000, нешто слично је и тај инат. Они који хоће да реформишу Србе су инатлије и неће да прихвате да нису успели”, изјавио је он за К1 говорећи студентским блокадама и протестима.

Како је оценио цео овај покрет је направљен са идејом да преко универзитета можете да сломите власт, али уставну власт и додао да је то успело свака следећа власт би била оборена на такав начин.

Професор сматра да су студенти у блокади требало после 15. марта да прогласе победу, да направе странку и да напусте факултет јер је на факултету противзаконито и неморално да се прави странка.

„Осим што су артикулисали незадовољство ништа друго нису постигли. Вратили сте нас уназад и отворили један велики проблем, а то је универзитет као један од најмање реформисаних сегмената српског друштва”, рекао је он.

Антић је оценио да се сада створен утисак да је универзитет политички фактор што није добро, и додао да када буду били избори постојаће покушај да се блокадама оспори изборни резултат.

На питање шта су пред почетак школске године показале школе а шта држава с обзиром на то да је од укупно 1680 школа дошло до разрешења у 25 школа које је било базирано на одговарајућем извештају просветне инспекције, на шта су поједини делови јавности бурно реаговали, Антић је рекао да држава мора да реагује с обзиром на то да се у децембру и јануару ове године десила недопустива ситуација јер су професори одбијали да раде.

„То мора да буде кажњиво, није се овде десио ни пуч, страна окупација, успостава диктатуре па да ви на тај начин реагујете. Смрт 16 људи под надстрешницом је трагедија, али то није политичко питање”, поручио је професор.

Део система који блокадери треба да подстакну је судство, изјавио је Антић и додао да треба да се одлуче да ли је судство отказало послушност властима или је судство лоше.

Према његовим речима, кроз блокадерски покрет се види колика је лаж да они желе да донесу неки нови квалитет зато што су анархистички прихватили модел тоталитаризма.

„Ја Наставно научно веће на мом факуктету не сматрам релевантим јер оно кад се једном састало да нешто разговара се претворило у мезу пленум. То је распад система”, оценио је он.

Како је навео, до распада система у Србији долази јер тај део друштва није реформисан никада, односно никада није постало конкурентно.

„Рекрор (БУ Владан) Ђокић је отишао да се види са Захаријевом у Брисел, а да ли се састао са и једним од колега који није за блокаду. Ово све је показало несолидност универзитета, неконкурентност”, истакао је Антић.

Коментаришући дешавања на Филозофском факултету у Новом Саду, Антић је рекао да иако је деканка Филолошког факултета Ива Драшкић пре више од месец дана урадила сличну ствар као декан Миливој Алановић и ушла на факултет са обезбеђењем, пошто је она „блокадерка” њој се то прашта.

„Јел и професорка Драшкић исто ушла са својим батинашима или су то можда сад спортисти. То нам говори о лицемерју једне групе људи која је нашла па зашла. Мислим да је сад тренутак да се неке ствари промене”, напоменуо је он.

Антић је оценио да иако међу студентима у блокади има један одсто анархиста који неће да одустану, велики број студената је ово схватио као генерацијски обрт прелаза и о чему се заправо ради.

„Показало се да власт није имала одговор на ово, да су судство и универзитет у извесној мери потпуно у рукама друге силе. Ми имамо традицију туђинских агената овде у Србији”, додао је он.

Говорећи о тренутном стању на Филозофском факуктету у Београду, Антић је рекао да је Филозофски факуктет у Београду последњи почео са радом, и додао да је препорука била да се настава надокнађује само формално.

Група катедре са одељења за историју је месец и по дана раније почела надокнаду, изјавио је професор и истакао да је он сва његова предавања и вежбе надокнадио, као и да је завршио са колоквијумима.

„Пре неколико седмица смо имали први испитни рок, јануарски, у згради факултета и то је прошло јако успешно за разлику од Филозофског факултета у Новом Саду где морате пленум да молите да уђете у своју канцеларију”, рекао је Антић.

Како је навео, иако се на Факултету тренутно налази мали број студената који дежурају на факултету, улазак у учионице и саму зграду факултета није блокиран и функционише нормално.

Политика