ЕКСКЛУЗИВНО: Циљ нереда у Новом Саду био провоцирање полиције ради притиска ЕУ на власт у Београду
Синоћни нереди у Новом Саду нису били ни спонтани ни изоловани инцидент, већ део унапред припремљеног плана са јасним политичким циљем, сазнаје наша редакција из извора блиских безбедносним структурама. Како незванично сазнајемо, група организатора деловала је по унапред утврђеној стратегији, провоцирати полицију, испровоцирати интервенцију, и затим снимке инцидената проследити европским институцијама и страним медијима.
Циљ те стратегије био је да се кроз наратив о „бруталности режима“ створи основ за додатне политичке притиске из Брисела, укључујући могућност увођења санкција, захтева за нове изборе и реструктурирање власти у Србији.
У затвореним групама на друштвеним мрежама, које се формално представљају као „подршка студентима“, појавиле су се поруке које указују на висок степен организованости и намере да се делује изван оквира закона. У једној од порука позива се на директан физички обрачун са полицијом испред њихових кућа, док у другој један од учесника групе износи детаљне информације о положају војне касарне, обезбеђењу и складиштима наоружања, што безбедносни извори оцењују као крајње алармантно.
У истим групама делиле су се и тзв. безбедносне препоруке за протесте, које укључују упутства за понашање у случају сукоба, заштиту од запаљивих средстава, избегавање полицијских баријера, као и инструкције за логистику и комуникацију. Иако је све представљено као „мирни протест“, садржај порука указује на другачију намеру.
Извори тврде да је током протеста било ангажовано неколико лица са задатком да сниме сваки инцидент, из више углова, како би се што брже креирао медијски материјал и проследио организацијама у ЕУ. Према оперативним сазнањима, те снимке је требало искористити у извештајима који би послужили као аргумент за захтеве да Европска унија пооштри став према Београду.
Према сазнањима наше редакције, сценарио је подразумевао класичну шему, инцидент на улици, драматичне слике на друштвеним мрежама, притисак невладиних организација и активирање европских институција које би упутиле формалне захтеве за санкције, политичке промене или ванредне изборе.
У позадини свега, како упозоравају аналитичари, стоји све јача тензија у односима између Београда и Брисела, где Европска унија тражи нове уступке у вези са КиМ, слободом медија и убрзаним политичким променама. Овакав сценарио би омогућио да се унутрашња дестабилизација искористи као оправдање за спољни политички притисак.
Надлежни органи за сада нису званично реаговали, али како незванично сазнајемо, више институција већ је ангажовано на прикупљању података, идентификацији организатора и евентуалном покретању кривичних поступака због угрожавања безбедности и позивања на насиље.
Јавно прокламовани „грађански бунт“ све више добија обрисе организоване и политички мотивисане акције чији је главни циљ, промена режима, по могућству под спољним условљавањем.
Васељенска
