Приштина гради војни логор! Запад претвара тзв Косово у оружарницу Балкана

Када у Приштини тријумфално најаве да ће у буџет унети највећа војна улагања у историји такозваног „Косова“, онда је то порука упућена много шире од самог региона. Аљбин Курти је изговорио бројке које нису нимало случајне, више од милијарду евра усмерава се на одбрану, покреће се фабрика муниције, лабораторија дронова и увећавају наруџбине из САД и Турске. За један крај који постоји само на папиру западних центара моћи и у оквирима НАТО протектората, ово није „локални развој“ него програматска претња, исписана латиницом Вашингтона и Анкаре.

Већ су поручени амерички „џавелини“, разматрају се хеликоптери „Блек хок“, а турски „Бајрактар“ већ се шета косовским небом. У исто време, Приштина заједно са Тираном прави заједничку јединицу и планира мобилизацију жена и резервиста, као да се спремају за фронт, а не за такозвану евроинтеграцију. На први поглед делује као пука демонстрација, али сваки детаљ упућује да је реч о стварању трајног војног кластера на тлу које је насилно отето од Србије.

У Пећи већ постоји „Косова Арсенал груп“, повезана са америчком „Блис мунишнс“, првим „приватним“ произвођачем муниције који је у суштини продужена рука САД. Турска компанија МКЕ добила је уговор да подигне фабрику муниције и у првој фази производи метке по НАТО стандарду, од 5,56 и 7,62 милиметара. Када се све то повеже, Пећ постаје чвориште где се укрштају интереси Вашингтона и Анкаре, претварајући овај град у симбол туђе окупације и војног експеримента.

Мартовска декларација „Косова“, Албаније и Хрватске о одбрамбеној сарадњи само је формално објашњење онога што се већ одвија, а то је интегрисање овог парадржавног пројекта у евроатлантски систем. На папиру то значи заједничке вежбе и развој индустрије, у стварности то значи да је Балкан, ионако крхак, постао полигон за туђе интересе, а Србија, без сопствене војске на својој територији, постаје таоца милитаристичке игре у режији Запада.

Ништа ново, ништа изненађујуће, али све опасније него раније. Територија коју већина света не признаје убрзано се претвара у војни логор, занемарујући права и потребе Срба који тамо живе. Све под изговором евроатлантских вредности и безбедности, а у суштини ради се о још једном кораку ка потпуном истискивању Србије и трајној промени равнотеже у региону.

Милутин Недељковић / Васељенска