Циркус из Љубљане: забранили Додику улазак као да ће сутра у Порторож

Словенија је, ваљда да покаже коме припада, одлучила да забрани улазак Милораду Додику. Уз санкције, наравно. На папиру пише да је то због „извлачења капитала сумњивог порекла“ и због пресуде коју му је суд у Сарајеву залепио јер, замислите, није хтео да слуша шта му наређује човек кога нико није бирао, али који све одлучује, високи представник.

Додика су осудили на годину дана затвора и шест година без права да буде било шта у власти. Он им је одговорио исто оно што и пола Републике Српске мисли, да је све то политички процес, а не судска правда. И ту се ништа није променило.

Из Бање Луке, да им не остану дужни, поручују, у реду, онда ни председница Словеније, ни њихова министарка спољних послова више немају шта да траже у Републици Српској. Дакле, ако ћемо већ да се играмо санкција, да играмо сви.

Сад, нико нормалан не мисли да ће Наташа Пирц Мусар баш сутра да купи карту за Бању Луку, али поента и није у томе. Ово је оно што се зове дипломатско, око за око, пасош за пасош.

Они који прате шта се дешава у БиХ знају да ово није никакво изненађење. Дејтон је већ годинама на апаратима, високи представници се понашају као заменици гувернера колоније, а кад год Република Српска каже „не“, следе оптужбе за „сепаратизам“, „угрожавање мира“ и, ево сад, финансијске малверзације. И све то у моменту кад у Федерацији не могу ни око ћирилице да се договоре.

Словеначке санкције су само још једна у низу порука које нико не чита, али се лепо уклапају у храброст на туђи рачун. Европски пут, кажу. Само што је тај пут, изгледа, једносмеран и иде право у зид.

Аутор Милутин Недељковић / Васељенска