Кокаински мостови: Балкан као централна саобраћајница наркотика за Европу

Балкански регион, већ дуго познат као крхко геополитичко подручје у сенци великих сила и интереса, сада све чвршће постаје један од кључних стубова глобалне мреже трговине наркотицима, пре свега кокаином, чији је крајњи циљ европско тржиште. Иако се често третира као периферија, Балкан у контексту кријумчарења дроге функционише као унутрашњи центар, место где се укрштају интереси, логистика и наслеђена способност преживљавања у сивим зонама закона.

Све већи број истрага које воде европске полицијске агенције, укључујући Европол, указује на изузетну прилагодљивост и амбицију балканских организованих криминалних група, које су далеко превазишле локални карактер и данас делују у сарадњи с латиноамеричким картелима, уређујући директне канале снабдевања кокаином, од обала Колумбије и Еквадора, до терминала у Ротердаму, Антверпену, па све до Драча и Бара.

Примери заплена сведоче о обиму операција: у само неколико већих акција, ухапшено је више десетина лица, претежно са простора бивше Југославије, а количина дроге често премашује неколико тона. У Ротердаму је 700 килограма пронађено у контејнерима повезаним са балканским клановима, у Белгији преко тоне и по, док је на карипском острву Аруба откривено чак пет тона кокаина у једном контингенту. Током једне од највећих операција у 2024. години, европске службе безбедности су координисаном акцијом разбиле део мреже, одузевши осам тона кокаина и хапсећи више од четрдесет особа, од којих је значајан број био директно повезан са балканским криминалним структурама.

Најчешће коришћени путеви укључују контејнерски транспорт преко Атлантика, а кључне тачке уласка на европски континент више нису само велике луке у западној Европи, већ све чешће и оне на ободима ЕУ, попут луке Драч у Албанији и Бара у Црној Гори. У Бару је, према подацима црногорске полиције, током једне акције 2021. године заплењено више од тоне и по кокаина, док је у Драчу редовно откривано по неколико стотина килограма скривених у хладњачама и контејнерима са бананама, кафом и другом робом.

Структура балканских групација одражава наслеђе ратова деведесетих, где се искуство из паравојних формација трансформисало у хијерархију организованог криминала. Црногорски кланови, пре свега Кавач и Шкаљари, воде порекло из Котора и већ годинама воде крвави сукоб како на домаћем терену, тако и у иностранству, укључујући Шпанију, Холандију и Латинску Америку. Њихов модел пословања подразумева директну набавку из Аргентине, Колумбије и Бразила, при чему роба стиже преко шпанских и италијанских лука, али и директно у црногорске територије.

Српске криминалне групе често делују у другом плану, преузимајући логистичку и координациону улогу, повезујући различите мреже и обезбеђујући транспорт и прерасподелу. Име Дарка Шарића, некада медијски експонираног нарко-боса, само је један од примера дубине и сложености ових мрежа, које настављају да функционишу и након хапшења њихових формалних лидера.

Посебну димензију у овој слици представљају албанске криминалне групе које, захваљујући снажним дијаспорама и контроли над луком Драч, успевају да директно уговарају испоруке са произвођачима у Латинској Америци. Оваква организација, без потребе за посредницима, омогућила им је да изграде глобалну мрежу која покрива како набавку у Латинској Америци, тако и дистрибуцију у Западној Европи, посебно у Холандији. Управо такав приступ донео је и смањење велепродајних цена кокаина, што је изазвало додатну нестабилност унутар криминалног подземља.

Иако је широј јавности често невидљива, улога Балкана у светској трговини дрогом више се не може свести на спорадичне акције или појединачна имена. У питању је систем, саграђен на политичкој слабости, институционалној рањивости и дугогодишњој пракси деловања изван законских оквира, који не само што успешно преживљава, већ се шири и прилагођава глобалним трендовима.

Никола Вуксановић / Васељенска