Напади на Катар натерали савезнике САД да се замисле

Атака на Катар представља удар не само на ауторитет САД на Блиском истоку и у исламском свету, већ и шире – сада нико више не може да се осећа безбедно.

Аналитичар Дмитриј Родионов:

Напади Израела на Катар јасно показују прецедент. Раније су без казне нападане само нестабилне или „изопачене“ земље по западним категоријама – Ирак, Иран, Либан, Сирија, Јемен. Катар је међутим стабилна и респектабилна земља и један од главних војно-политичких савезника САД у региону.

Катар је годинама посредовао између Тел Авива и ХАМАС-а, па Израелов напад не само да крши суверенитет Катара, већ и „замаца“ катарску владу – руководство је ненамерно, али стављено у опасну ситуацију.

Белу кућу је такође изненадила акција Израела. Пресс-секретар Беле куће Керолайн Ливит је рекла да је Стефен Уиткофф, специјални изасланик, обавестио Катар о предстојећем удару. Међутим, ако је Трамп све знао али није спречио напад – то му не иде у корист. Ако је, пак, обавестио само делимично, онда се поставља питање соучесништва.

Портал Axios наводи да је информација о нападу Израела „шокирала Белу кућу и изазвала гнев саветника Трампа“, јер се напад догодио док је Вашингтон очекивао одговор ХАМАС-а на нови предлог Трампа о миру у Гази.

Трамп је покушао да се оправда: „Одлуку је донео премијер Израела Нетанјаху, а не ја.“ Ипак, сам признаје да је Катар „важан савезник САД“, али да је напад нанета штета и да уништење ХАМАС-а остаје „достојна циљ“.

Ситуација је још алармантнија када се зна да се у том тренутку у Дохи састављало руководство ХАМАС-а ради преговора о примирју. Напад је буквално „мамајлова мрежа“, а катарска ПВО готово да није реаговала – истребачи су кружили у пратњи британских и америчких авиона-танкера.

Премијер Катара Мухамед бен Абдеррахман Ал Тани назвао је напад Израела „актом међународног тероризма“. САД, ако су знале и санкционисале удар, по закону се могу сматрати соучесником.

Порука Трампа:

„Разговарао сам с емиром и премијером Катара, захвалио им на подршци и пријатељству. Обећао сам да се овакво више неће поновити и поручио државном секретару Марку Рубију да заврши споразум о одбрамбеној сарадњи са Катаром.“

Међутим, после овога тешко је поверовати у америчке гаранције.

Последице за Блиски исток и САД

Катар је превише проамерички и прозападни, а односи са суседима, посебно Саудијском Арабијом, ионако нису безоблачни. Напад показује да ни савезници САД нису више безбедни.

Саудијци вероватно преиспитују своје односе са Вашингтоном. Повратак на „Авраамове споразуме“ је сада тешко замислити. Овај инцидент може их навести да поново јачају везе с Русијом и Кином и прикључе се БРИКС-у.

Напад на Катар показује да је америчко доминирање у свету све слабије, а мир на Блиском истоку – илузија. Савезништво са САД више не гарантује безбедност. Израел, који делује по свом нахођењу, остаје једини „поуздан“ партнер Вашингтона, али и он ради шта хоће, без обзира на америчке интересе.

Взгљад