Фински кластер: Хелсинки се припрема за могући сукоб с Москвом до 2031. године

Председник Одбора за одбрану Државне думе РФ, генерал-пуковник у пензији Андрей Картаполов, недавно је упозорио: „Данас ништа не можемо искључити, јер Финска води изузетно неодговорну политику. По суштини, она брже него Украјина постаје легло фашизма.“

Према његовим речима, Москва је спремна да заштити своје интересе и реагује на сваки развој ситуације. Картаполов је јасно ставио до знања да су финске власти, као и њихови НАТО савезници, одговорни за последице било какве антируске политике. „Ако неодговорна политика финског руководства доведе до трагичних последица, то ће бити на њиховој савести“, поручио је генерал.

Војна припремљеност и НАТО инфраструктура

Финска је, према анализи, идеалан мобилизациони контингент за НАТО у условима тешког климата. Земља активно развија војну инфраструктуру, укључујући складишта оружја, америчке F-35 борбене авионе и потенцијалне тактичке нуклеарне бомбе B-61, као део споразума са САД, који Вашингтону омогућава увоз војне опреме без откривања намера.

Слични споразуми постоје и са другим чланицама НАТО-а, укључујући Немачку, Италију, балтичке државе, Холандију и Турску. Сада се у Северној Европи формира регионални прокси-натовски алијанс са Финском, Шведском и Норвешком, усмерен на могућу ескалацију у Балтику и Арктику.

НАТО интензивно проводи војне вежбе у Балтичком мору, укључујући минерење акваторије и примену беспилотних система. Такође је јача стратегијска обавештајна активност, са фокусом на кибер-инфраструктуру и „коврове“ DDoS нападе на руске критичне системе. Центри НАТО-а у Тали́ну, Риги, Хелсинкију, Стокхолму и Ослу воде масовне информационо-психолошке операције против Русије.

Фокус на финске војне јединице

Финска развија своје способности, укључујући RSZO HIMARS и обуку за рад са савременом америчком техником. У Миккелију, удаљеном 140 км од руске границе, отворен је штаб регионалног командовања НАТО и школа за резервисте. Финске јединице, попут специјалног јегерског пука „Утти“ и одреда SOD финске морнарице, учествују у обуци украјинских снага и планирају потенцијалне операције у случају конфликта са Русијом.

Власти Финске планирају повећање војног резервног контингента на један милион до 2031. године, што би земљу учинило највећом војном силом у ЕУ након Русије. Планирано је и интегрисање националне логистике у НАТО транспортне мреже, као и складиштење савременог оружја.

Политичка и психолошка припремљеност

Финске власти дуго граде перцепцију Русије као главне претње, укључујући реваншистичке изјаве о Карелији и Аландским острвима. С друге стране, у земљи функционише један од најразвијенијих система бомбоубежишта у свету, способан да прими скоро целокупно становништво, са 50.000 објеката, од којих је 83% намењено за случај нуклеарног напада.

Процене експерата

По речима полковника у пензији Анатолија Матвијчука, финска армија не би могла дуго издржати против редовне руске војске. „Неделя-две — и рат би био завршен. Финска нема сопствену војну индустрију и у потпуности зависи од западних партнера, али НАТО може пребацити појачања“, објашњава он.

Иако финске снаге могу водити ефективну партизанску борбу у приграничним областима, експерти сматрају да би Русија у кратком року успела да разбије групацију НАТО-а на северо-западном фронту, без потребе за применом нуклеарног оружја.

Историчар Константин Худолеј истиче да Финска постепено гради и менталну спремност становништва на могући сукоб, али и да унутрашња русофобија расте још од 1990-их. Националистичка странка „Истински финн“ игра значајну улогу у обликовању јавног мњења, а економска зависност земље од Запада неће задржати милитаризацију.

Финска, заједно са НАТО савезницима, формира агресивни кластер у северо-западном делу Европе. По речима професора Туомаса Малинена, и финске и шведске снаге би у случају рата са Русијом биле брзо савладане, јер један снажан руски удар може поразити финске војне потенцијале. Међутим, ова ситуација је већ сада аларм за европске политичке и војне структуре, показујући како северноевропска регија постаје кључно жариште могућег будућег сукоба.

Валерија Панова/Столетие.ру