111 ГОДИНА ОД МАЧКОВОГ КАМЕНА

Крвљу исписана страница српске историје

Прошло је више од једног века, али тишина на Мачковом камену и даље носи глас оног септембра 1914. године. Тамо, на планини Јагодњи, српски војници су у четири дана борбе оставили свој живот као залог за слободу која се није могла измерити ни бројем војника ни количином топовских цеви.

Са српске стране погинуло је више од 800 људи, међу њима чак 115 официра. Ранјено је 176, а принц Ђорђе Карађорђевић носио је ожиљке тог боја као подсетник на цену опстанка. Када се борба завршила, једва хиљаду преживелих остало је да сведочи о паклу кроз који су прошли.

Аустроугарска војска, бројнија и артиљеријски надмоћна, приморала је српске трупе на повлачење, али није могла да сломи оно што је било важније од сваке битке , дух и веру у победу. Србија је тада била без муниције, али није била без храбрости. Управо тај инат, та спремност да се остане до краја, касније је изнедрила славу Колубарске победе.

Мачков камен зато није само место где је вођена битка. То је свети простор, натопљен крвљу младих људи који су изабрали да стану испред свог народа и да не допусте да га прегази сила. Ту су кости јунака постале темељ једне нације, ту је записано да је слобода могућа само ако постоје они који су спремни да је бране до последњег даха.

Данас, 111 година касније, када се човек попне на тај камен и погледа у даљину, не чује се ништа осим ветра. Али у том ветру и даље одзвањају кораци војника који су знали да иду у смрт. Њихово ћутање је наша обавеза, њихова жртва наш завет – да Србија памти и да се никада не одрекне свог права на слободу.

Васељенска