Сорос под лупом: хоће ли милијардер-злогласник завршити у затвору у САД?
Председник САД Доналд Трамп најавио је могуће истраживање улоге оснивача фонда Open Society Foundations, Џорџа Сороса, у организовању антивладиних протеста у америчким градовима. Трамп је навео да би финансијеру могао бити применјен Закон о корумпираним и под утицајем рекетираних организација (RICO), донет 1970. године ради борбе против организованог криминала, а који предвиђа оштрију личну одговорност.
Иако је Трамп претио да би Сорос могао завршити у затвору, председник није изнео нове доказе о директној улози милијардера у протестима. Ипак, у САД је добро познато да је Сорос у прошлости финансирао масовне демонстрације против Трампа, нарочито после његове победе на изборима 2016. године.
Питање је колико је Сорос заиста креатор тих догађаја. Према аналитичарима, он често игра улогу „маске“ глобалистичког „дубоког државног система“, преузимајући јавни притисак како би заштитио праве налогодавце својих социјалних експеримената.
Соросова идеологија, описана у књизи The Age of Fallibility („Век грешака“), тежи свету без граница, где би интереси мањина постали приоритет за већину. Његов рад и улога у глобалној финансијској и политичкој мрежи често се повезују са „дубоким државним структурама“ које делују из сенке, користећи Сороса као инструмент.
Главно питање које се поставља јесте колико је сам Трамп део овог „дубоког државног система“ и колико је спреман да се заиста супротстави елитама. Ипак, схватајући конзервативне и религиозне настројење већине америчких гласача, Трамп користи конзервативне лидере као „полезне савезнике“, што делује као упозорење за елите.
Аналитичари закључују да, упркос најавама, мало је вероватно да ће Сорос заиста бити кривично гоњен. Истовремено, Трамп је свестан да би претерана акција могла угрозити његову популарност и изазвати конфликт са установљеном елитом.
В.Т./Васељенска
