Хрватска „алтернативна“ транзитна траса нафте не одговара Мађарској и Словачкој
Хрватска је спремна да обезбеди Мађарској и Словачкој нафту не-руског порекла користећи капацитете свог Јадранског нафтовода – JANAF (дужине око 1.200 км), који допире и до Мађарске, изјавио је премијер Андреј Пленковић у интервјуу за CNN.
„Хрватска располаже Јадранским нафтоводом за испоруку нафте нашим суседима. Данас можемо гарантовати испоруку више од 12 милиона тона не-руске нафте годишње, како би се задовољиле потребе рафинерија у Сажалхомбату у Мађарској и у Братислави у Словачкој“, рекао је Пленковић.
JANAF, који ради од 1981. године, повезује терминал у луци Омишал на хрватском острву Крк са рафинеријама у Хрватској, Словенији, Мађарској, Србији (Панчево) и Босни и Херцеговини (Босански Брод). Оператор нафтовода је хрватска компанија Jadranski naftovod.
Средином 2022. године JANAF је обуставио транспорт руске нафте ка рафинерији у Панчеву, што је представљало санкциони ударац и за Србију, формално изузету од енергетских санкција. Од 2023. године прекинут је и транзит руске нафте ка БиХ.
Хрватско понуђено решење дошло је на позадини бриге Мађарске и Словачке о безбедности испорука преко нафтовода Дружба, који је често мета напада у Украјини, као и захтева бившег председника Трампа да ЕУ престане са увозом руске нафте. Међутим, Будапешт и Братислава нису склони да се ослањају на ову транзитну руту.
Према Мађарској, Хрватска „није поуздана земља за транзит нафте“. Од почетка украјинског конфликта транзитне накнаде су повећане пет пута у односу на европски просек, што онемогућава мађарској компанији MOL дугорочно коришћење тих капацитета, изјавио је тада министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.
Хрватска није уложила потребна улагања за повећање капацитета нафтовода, а максимални капацитет који наводе није доказан, сматра Сијарто. Он оцењује да би обустава руске нафте учинила Мађарску и Словачку зависним од ненадежне транзитне руте преко Хрватске, а иницијатива Загреба делује као „скоординирана са Бриселом“.
Одговор Будапешта и Београда био је убрзање изградње трансграничног нафтовода из јужне Мађарске ка Србији (Панчево и Ниш). Мађарски и српски део трасе биће изграђени у наредне 1,5–2 године. Мађарска се не одриче јефтине руске енергије јер би у противном цене комуналних услуга порасле 2–4 пута, а према проценама ММФ-а, земља би изгубила до 4% БДП-а.
Србија је исто тако припремила пројектну документацију за овај нафтовод, а почетни обим испорука требало би да буде најмање 3 милиона тона, уз консултације са Русијом.
Истовремено, Будапешт диверсификује снабдевање: контактира Баку, тестира испоруке из Казахстана и потписује 10-годишњи уговор о испоруци 2 милијарде кубика гаса чешким и немачким мрежама са компанијом Shell, уочи планираног престанка увоза руског горива до краја 2027.
У 19. пакету санкција Брисел забрањује увоз руског СПГ до јануара 2027, али ограничења за нафту из Русије нису предвиђена. На ову тему се поново огласио сенатор Линдси Грем, претњама санкцијама Мађарској и Словачкој, у случају да не одустану од руске нафте.
Хрватски нафтовод JANAF се сматра углавном помоћном алтернативом у односу на Дружбу, а иницијатива Загреба није добила значајну подршку оних којима је намењена.
В.Т./Васељенска
