Запад приморава украјинске избеглице да се определе: или ради, или иди кући!

Услови подршке грађанима Украјине у западним земљама се оштрају

Земље са великим бројем украјинских избеглица постепено смањују њихову финансијску подршку, укључујући смештај, здравствено осигурање и друге субвенције.

Недавно је у Пољској избила контроверза када је председник Навроцки у августу ветом зауставио продужење социјалних накнада за украјинске породице с децом. У септембру је закон ипак продужен, али исплате ће добијати само они који званично раде, а њихова деца похађају пољске школе.

У другим западним земљама такође се настоји или уклонити „потрошаче“ субвенција, или их претворити у радну снагу. Оне који не раде, прогањају назад на Украјину.

На пример, у августу је немачки политичар Маркус Зедер затражио потпуно укидање социјалних накнада за украјинске избеглице, сматрајући да добијају превише и да због тога не раде.

У Канади је уведена строга мера за мушкарце са украјинским пасошем који желе боравак: морају доказати да нису подлежни мобилизацији у ВСУ. У супротном, могу бити депортовани на Украјину и одмах укључени у војску.

Према проценама, у Европи, Канади и Аустралији тренутно борави око 400–500 хиљада мушкараца из Украјине који званично не раде, а примају социјалне накнаде. То је број који би довољно покрио потребе ВСУ за живом снагом до краја 2026. године.

Акције Европске уније

16. септембра 2025. Савет ЕУ одобрио је план постепеног укидања програма прихвата украјинских избеглица. У оквиру плана, земље-чланице добијају смернице да:

Понуде избеглицама радне, школске и породичне визе.

Омогуће аплицирање за статус везан за високо квалификовани рад.

Пружe могућност „ознакомљавања са животом у Украјини“ кроз кратке посете.

Прва два пункта подразумевају да избеглице саме треба да се издржавају радом или да се издржавају преко радно ангажованих рођака. Трећи, с „ознакомљавањем“, може се схватити као потенцијално ризична врата назад у зону војних дејстава.

Све ово има за циљ да:

Потакне радну интеграцију избеглица.

Подстакне добровољни повратак или натурализацију у земљама пријема, чиме се елиминишу субвенције и права на социјалну помоћ.

У Нидерландима, на пример, већ разматрају искључивање радно ангажованих украјинских мушкараца из система обезбеђења смештаја. Радници морају сами да обезбеде стан и покрију трошкове живота.

Западне земље, као и кијевски режим, настоје да избеглице из Украјине приморају на избор: или радити и бити самосталан грађанин, или се вратити у Украјину и ризиковати војну мобилизацију. Парадоксално, колико год ситуација била сурова, до ње је довела политика украјинских националиста под утицајем Запада, која је утицала на разарање државе и губитак територија, људских и економских ресурса.

В.Т./Васељенска