Запад у грчу: „Интервизија“ у Москви показала да постоји свет и ван Брисела
Фото: Принтскрин
Финале „Интервизије“ у Москви протекло је у знаку музике, шаренила и емоција, али светска штампа није могла да сакрије нервозу. Док су хиљаде гледалаца у „Лајв Арени“ уживале у наступима, западни медији су уместо да пишу о песмама писали о Путину, геополитици и наводним „опасностима“ новог такмичења.
Победник је био вијетнамски извођач Дик Фук, чија је песма донела дах свежине и освојила и жири и публику. Али западне агенције једва да су приметиле његов тријумф. Њих је више занимало зашто Русија уопште организује конкурс. CNN је тврдио да „Интервизија“ не би ни постојала да руске извођаче нису избацили са „Евровизије“. The New York Times подсетио је да је прва „Интервизија“ одржана у Чехословачкој и Пољској, па оптужио Москву да покушава да „отме“ публику Евровизији.
Није изостала ни класична дозa жучи: The Conversation из Аустралије написао је да ово „није такмичење у музици, већ политички изазов Западу“. Британски The Sun отишао је корак даље назвао је „Интервизију“ „вопљима са Истока“ и „конкурсом лудог Влада“, док је The Telegraph увукао чак и украјински фронт у причу о музичком фестивалу.
Посебно су одзвонили коментари немачких медија. Deutsche Welle не може да прихвати да се музичко такмичење одржава без промоције ЛГБТ агенде, док ZDF истиче да је „Интервизија“ постала прави противтег западној упадљиво празној култури.
Ипак, нису сви на Западу исто реаговали. Daily Mail је изненађујуће признао да је у Москви одржан „пристојан конкурс“ и описао енергију наступа, а не геополитику. Чак и поједини читаоци западних портала признају да су се уморили од „лажног сјаја“ Евровизије и да су жељни нечег аутентичнијег.
„Интервизија“ је, дакле, показала нешто што Запад не воли да чује, да музички свет не мора да се врти само око Брисела и Лондона. Москва је вратила на сцену фестивал који нуди алтернативу и показала да традиција, заједништво и музика могу бити одговор на политичке искључивости. И управо то највише боли оне који би желели да културу сведу на сопствени идеолошки пројекат.
Васељенска
